Čatmara u kojoj je boravioiskušenik Gojko nalazila se na mestu sadašnje pošte
Aleksa Stanković (77), čuveni ugostitelj u penziji iz Banje Gornja Trepča, ne sumnja da je patrijarh Pavle, izlečen od tuberkuloze zahvaljujući dugim molitvama nad netruležnim moštima nepoznatog monaha, ali je ubeđen da je izlečenju doprineo i on koji je obolelom iskušeniku svakog jutra dovodio kozu Belku čije je mleko, neprokuvano i neproceđeno pio iskušenik Gojko.
– Izvor lekovite vode u Gornjoj Trepči je na zemlji manastira Vujan. Manastir je u banji koja je od njega udaljena desetak kilometara imao nekoliko čatmara od blata koje su izdavane u godišnji zakup ljudima koji su se ovde lečili.
U jednoj nakrivljenoj čatmari povremeno je boravio iskušenik Gojko za koga su svi pričali da je, eto, jedva živ i da samo čeka da se predstavi Svevišnjem – priča Aleksa.
Od 1944. do 1946, iskušenik Gojko je boravio u banji od proleća do jeseni, a Aleksi je, kao najmlađem u porodici, otac Mladen naredio da svakog jutra vodi kozu Belku pred čatmaru u kojoj je živeo iskušenik.
– Tada mi je bilo dvanaest-trinaest godina i jeste da je to bilo davno, ali sećam se svakog detalja. Iskušenik je muzao kozu dok sam je ja držao za bradu. Odmah posle muže bi ispio mleko onako neprokuvano i neproceđeno.
Jesam bio mlad, ali ne toliko da nisam mogao da shvatim da svakog jutra vidim stvarno čoveka ispijanog od bolesti, a crna mantija je još više odražavala njegovo bledilo. Eto, tada sam viđao iskušenika Gojka, budućeg patrijarha Pavla, i nikada više – priča bivši kafedžija Aleksa Stanković.
