Nakon malog kašnjenja, prouzrokovanog velikom udaljenošću, bespućem i snegovima, siromašnim supružnicima Darku i Svetlani Jelić iz zabitog sela Janturine na Pešteru, “izgubljenog” u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore, uručena je donacija od 200 australijskih dolara koju im je prvih dana ove godine poslala naša dugogodišnja čitateljka i velika dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja. Daleko od škole i centra mesne zajednice u Barama i predaleko od Sjenice, još živeći nomadskim životom i bez svetla, Darko i Svetlana odgajaju sedmoro dece: Mića, Miloša, Marka, Marjana, Mariju, Marijanu i Milicu.
Teško bolesna
Istovremeno, takođe sa 200 dolara, humana Rajka Tarlać obradovala je i usamljenu, siromašnu i teško bolesnu Vukicu Milosavljević iz zabitog i raseljenog sela Kašalj na Rogozni. I do Vukice je bilo teško doći, jer je i Rogozna u bespuću i ovih dana pod snegom.
Vredna donacija od 400 australijskih dolara, koju im je poslala anonimna porodica iz Sidneja, uručena je i sestrama Tijani i Tamari Lazović iz Zubinog Potoka o kojima, nakon smrti oba roditelja, brinu tetke Nada Lazović i Dobrica Sovrlić.
Da se probijemo do zabitog zaseoka Janturine i obradujemo porodicu Jelić, koja se ni nakon tri godine još nije uselila u novu montažnu kuću, poklon Elektroprivrede Srbije i naših čitalaca, puno nam je terenskim vozilom pomogao Radoje Kuč, penzionisani poštar iz Karajukića Bunara koji, kad god je u mogućnosti, svojom ladom nivom ili motornim sankama pomaže starima, bolesnima i usamljenima u ovom delu Srbije.
– Tokom zime danima smo u snežnoj blokadi i izolaciji. Pošto nemamo struju i televizor, Radoje nam najčešće donosi vesti i jedina nam je nada da ćemo dobiti potrebne lekove ili, ako se ne daj bože neko razboli, biti prebačeni u 40 kilometara udaljenu Sjenicu – ističe Svetlana Jelić, hrabra gorštakinja koja se nada da će, uz pomoć dobrih ljudi, i njeni mališani uskoro moći da žive kao i druga deca širom Peštera i Srbije.
– Prošle su tri godine od završetka kuće koju nam je EPS izgradio nedaleko od stare brvnare gde nam je “ranč” i gde su sva naša deca rođena, a mi još ne možemo da se uselimo jer nismo u mogućnosti da kupimo šporet, frižider, zamrzivač, stolove, stolice, nekoliko ležajeva i drugo što nam je potrebno za novi i bolji život. Hvala puno svim dobrotvorima koji su nam do sada pomogli, hvala do neba dobroj Rajki Tarlać. Sve ćemo potrošiti za utopljavanje naših đaka pešaka i kupovinu knjiga i školskog pribora – dodaje Svetlana.
Velike pozdrave i zahvalnost do neba dobrotvorki Rajki Tarlać šalje i Vukica Milosavljević sa Rogozne.
– Živim sama u bedi i muci, nemam penziju, nemam ni socijalnu pomoć, nemoćna sam i da zbog bolesti bilo šta radim i zaradim, pa jedva opstajem u ovoj zabiti. Posebno mi je teško kada nemam za lekove, a bude dana kada nestane i brašna i drugih najneophodnijih namirnica – priča usamljena Vukica dok nam pokazuje zemljani pod i krov oronule kuće koji, uprkos našim pozivima dobrotvorima da joj pomognu, prošle jeseni nije uspela da popravi.
Neočekivanoj donaciji iz Sidneja puno su se obradovale i sestre Tijana i Tamara Lazović iz Zubinog Potoka, sada srednjoškolke, koje od 2013. godine, u kući koju su im nakon iznenadne smrti oca Rodoljuba i majke Valentine sagradili naši čitaoci i drugi dobrotvori, odrastaju i školuju se uz brigu i pomoć bližnjih rođaka, komšija i drugih dobrotvora. Odlični su đaci i, kako ističe njihova tetka i jedan od staratelja Dobrica Sovrlić, uz čiju pomoć smo im uručili pristiglu donaciju, u svemu služe za primer.
Zahvalnost
– Hvala puno dobroj porodici iz Sidneja koja nam povremeno šalje vrednu pomoć i misli na nas. Novih 400 dolara mnogo nam znači, posebno za naše školovanje. Kupićemo i nešto od tople odeće. Pozdravite naše dobrotvore, poželite im dobro zdravlje i svaku sreću u životu i naše veliko hvala – ističe Tamara Lazović.
Za lekove
– Sada mi je najvažnije da se krov na kući ne sruši, da izdržim snegove i mrazeve i dočekam proleće. Donacija iz Sidneja će mi u tome i te kako pomoći, bar ću jedno vreme imati za hleb i lekove. Bog neka čuva dobrotvorku Rajku – poručuje Vukica.
