Za manje od mesec dana reporteri “Vesti” ponovo su, dobrim i radosnim povodom, po velikoj avgustovskoj vrućini, kucali na vrata Milana i Gorice Acković, brata i sestre iz zabitog Odojevića na Rogozni i Vukole i Vučete Bradića, oca i sina iz zaseoka Blato na Pešterskoj visoravni. Skoro deceniju Milan i Gorica su štićenici našeg Humanitarnog mosta, a Bradići tri godine.
Bolesni i nemoćni
Da nije pomoći dobrih ljudi, bolesni, nemoćni i siromašni ne bi mogli da opstanu u planinskoj zabiti, Ackovići 30 kilometara daleko od Novog Pazara, Bradići 45 kilometara deleko od Sjenice.
Povod za posetu bile su nove donacije naših čitalaca iz dalekog sveta: poznata dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja u Australiji, koju zbog humanosti i dobrote mnogi u ovom kraju nazivaju “majkom siromašnih”, poslala je Milanu i Gorici 200 australijskih dolara, još 200 dolara velika dobrotvorka poslala je siromašnom ocu i sinu Vukoli i Vučeti Bradiću iz zabitog sela Blato na granici Srbije i Crne Gore.
Ovo je predivno, nedavno smo dobili 100 franaka iz Švajcarske, a evo nakon manje od mesec dana i nove radosti, a mislili smo da su nas svi zaboravili… Hvala dobroj Rajki što nas se setila, hvala svim Rajkinim prijateljima što misle na siromašne i bolesne u Srbiji, posebno na području Rogozne, Golije i Peštera gde je starih, iznemoglih i napuštenih najviše i gde je briga države za žitelje zabitih planinskih sela najmanja – priča Milan Acković o čijoj smo sudbini pisali više puta u “Vestima”.
Čuva sestru
Mogao sam da odem u Novi Pazar, našao bih neki posao, oženio bih se i verovatno bolje živeo… Ali ljubav prema bolesnoj sestri Gorici (od roćenja ima mentalne probleme…) bila je jača. Nisam mogao da je ovako nesposobnu ostavim samu u ovoj nedođiji, da je zveri rastrgnu, grizla bi me savest, patio bih celog života – priča Milan i naglašava da on i sestra Gorica uspevaju nekako da se prehrane i da im pomoć čitalaca “Vesti” mnogo znači.
Za razliku od Milana i Gorice, Vukola i Vučeta Bradić pomoć nisu dobili skoro godinu dana, njima su humani ljudi iz ovog kraja i dijaspore puno pomogli pre tri godine, kada smo prvi put pisali o njima i pozvali dobrotvore da im pomognu, a potom je sve stalo. Siromašni otac i sin sada imaju nove kauče, televizor, šporet i frižider, ali i dalje žive vrlo teško jer su nemoćni da se sami prehrane i leče.
Hvala dobroj Rajki iz Sidneja na pomoći, pozdravite je i zahvalite joj se u naše ime, bog neka je čuva i sreća prati. Mnogo nam znači svaka donacija, nama je pomoć uvek zlata vredna, jer nikakvih primanja nemamo, a da nešto ozbiljnije radimo i zaradimo, ovako stari i bolesni i u ovakvoj pustinji ne možemo, uskoro ćemo posetiti prodavnicu u obližnjim Barama i kupićemo ono što nam je u ovom trenutku najpotrebnije, a to su: džak-dva brašna, malo kafe i šećera, soli i sl. Težak je život u samoći i bedi, prođe i po nekoliko dana, a da ne sretnemo čoveka, zimi i mesecima – priča starina Vukola i ističe da su im kauči, šporet na drva, frižider i televizor koje su im svojevremeno kupili dobri ljudi, promenili i poboljšali život.
Odsečeni od sveta
– Kada smo zimi zavejani i odsečeni od sveta, šporet nas dobro greje (ranije smo se smrzavali i nagutali dima), a televizor nam je tada jedini prozor u svet. Bogu se molimo da nas dobri ljudi ne zaborave i da nam povremeno, kao sada Rajka, pošalju po neku pomoć, ne treba nam mnogo, samo da se prehranimo i preživimo – dodaje Vučeta Bradić.
Za brašno i lekove
– Kupićemo dodatne zalihe brašna i drugih namirnica, najneophodnije lekove za Goricu i sredstva za higijenu… Platićemo struju, a nadamo se preteći će i za obuću i odeću, kako bi dobro utopljeni dočekali prvi sneg i mrazeve… Hvala velikoj i predobroj Rajki i svim drugim donatorima, veliki su to ljudi, naši heroji, želimo im dobro zdravlje i svaku sreću – poručuje Milan Acković.
