Mada na Pešteru mestimično još ima snega i hladno je, Vukola i Vučeta Bradić, siromašni otac i sin iz zabitog sela Blato, na samoj granici Srbije i Crne Gore, veruju da je najteže prošlo i da će sa prvim prolećnim suncem za njih doći još bolji dani.
Da uspešno, bez oskudacije i u toploj brvnari preguraju još jednu hladnu zimu pobrinuli su se dobri ljudi iz ovog kraja i naši čitaoci iz celog sveta koji su im, nakon našeg apela, krajem prošle godine poslali pomoć zlata vrednu.
– Bila je ovo naša prva zima u kojoj se nismo smrzavali i brinuli kako ćemo se prehraniti. Imali smo dovoljno drva i namirnica, a i lekovi nam nisu bili problem – ističu usamljeni i siromašni gorštaci i naglašavaju da im, pošto ih zdravlje za sada dobro služi, lekovi tokom leta neće biti potrebni.
Dobili su, kažu, šporet, televizor, frižider sa zamrzivačem, nove kaučeve, tepih.
– Imamo i kozu i desetak kokošaka… Živimo i dalje teško, ali mnogo bolje nego ranije, dok niko nije znao za naše muke. Te dane želimo da zaboravimo – priča starina Vukola.
Posebno ističe dobrotu Mića Babića iz Sjenice, koji im je kupio nameštaj i aparate za domaćinstvo i Novopazarca Hida Muratovića koji im je pre početka zime uručio donacije humanih ljudi u iznosu od 850 evra.
Svako dobro za humanost
– Taman kada smo sve ovo potrošili, Muratović nam je stigao sa novim donacijama. Ovoga puta doneo nam je 950 evra. Najviše novca, oko 750 evra, sakupili su nam žitelji mesne zajednice Jabuka kod Prijepolja, 100 evra poslala nam je dobrotvorka Lejla Slijepčević iz Nemačke, a još 100 evra jedan anonimni dobrotvor iz Austrije. Presrećni smo. Nova pomoć omogući će nam da jedno vreme mirno spavamo i bojimo se hladnoće i gladi – dodaje Vučeta Bradić.
On nas moli da svim dobrotvorima iz ovog kraja i svim čitaocima “Vesti”, koji brinu o njima i sirotinji u ovom kraju prenesemo velike pozdrave i zahvalnost do neba.
– Živimo u bespuću, daleko od grada, stari smo, bolesni i nemoćni da se sami spremimo za zimu i prehranimo. Nadamo se da će dobri ljudi i ubuduće biti uz nas i da više nikad nećemo strepeti hoćemo li dočekati proleće, bog neka čuva naše dobrotvore – poručuje starina Vukola Bradić.
Zbog snega i velike udaljenosti sela Blato, koje je na 50 kilometara od Sjenice, a od matične mesne zajednice Bare desetak kilometara, dugo nismo mogli da posetimo Vukolu i Vučetu i uručimo im donacije koje su se nakupile poslednjih meseci. Sa njima smo bili stalno na vezi i znali smo da imaju još zaliha brašna i drugih namirnica i da nisu ugroženi.
Svaki dinar znači
Poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kaže da Vukoli i Vučeti mnogo znači svaki dinar i svaki evro.
– Raduje me što su konačno, angažovanjem Centra za socijalni rad u Sjenici, dobili i socijalnu pomoć koja će im, iako simbolična, takođe puno značiti, bićemo i ubuduće uz njih – priča humanitarac Hido Muratović.
Radost za teško bolesne Vejsiloviće
Tokom aprila nekoliko naših čitalaca, koji su bili u poseti rodnom kraju, obišlo je i obradovalo bolesnu Novopazarku Razu Vejsilović, izbeglicu sa Kosova koja se u podstanarskoj sobici i bez ikakvih prihoda hrabro bori protiv teškog oblika karcinoma. Teško bolestan je i Razin sin Sead kome je odstranjen levi bubreg i stalno je na pregledima i terapijama u Beogradu.
Prilikom poslednje posete donatori iz Berlina koji žele da ostanu anonimni, uručili su im 300 evra.
Hrabra Raza kaže da je dobrotvori drže u životu, da im je beskrajno zahvalna i da će, kao i ranije, svu pomoć potrošiti za plaćanje kirije i struje, kupovinu lekova i lečenje, a ako šta ostane i za namirnice i ogrev.
