Humanost Milenka Šipke iz Oberordorfa u Švajcarskoj i njegove porodice, ponovo je na delu. Ovi plemeniti ljudi bar jednom mesečno, a nekada i češće, šalju neophodnu pomoć sunarodnicima u domovini. Ovoga puta, obradovali su sa 50 švajcarskih franaka Ljiljanu Čolić iz Topole koja se, nakon što joj je bolest uzela sina Acu, bori i sa istim oboljenjem ćerke Jelene.
Mileko Šipka je u pismu redakciji “Vesti” naveo da njegov novčani prilog ide Ljiljani, uz podršku da istraje u svojoj borbi.
– Šta reći za ovu hrabru majku koja se grčevito bori sa svim mukama i problemima, s kojim se suočava, nego da istraje u ovoj neravnopravnoj borbi i uz pomoć ljudi velikog srca, humanih ljudi i, obezbedi koliko toliko normalnije uslove za ćerku Jelenu kojoj želim sve najbolje.
U ime svoje familije Milenko Šipka je poslao i puno toplih pozdrava i poruku, “ne daj se Ljiljana uz tebe smo”.
Veliko ohrabrenje
Ovu namučenu ženu su ohrabrile tople reči zemljaka iz Švajcarske i, kako kaže, zahvalna mu je iz sveg srca.
– Puno hvala Milenku i njegovoj porodici. Mnogo su me obradovala i njihova pomoć i reči ohrabrenja. Divni ste i plemeniti ljudi… Želim vam puno sreće u životu – poručuje ona.
Novac će, kaže, potrošiti na hranu, lekove i pampers pelene za ćerku.
O teškoj sudbini samohrane majke Ljiljane Čolić (69) iz Topole koja
neguje nepokretnu i slepu ćerku Jelenu (47), “Vesti” su pisale mnogo puta ranije, pošto je njen sin Aca više od deceniju i po bio štićenik našeg Humanitarnog mosta. On je patio od odumiranja ćelija mozga, a pre 17 meseci meseci je izgubio životnu bitku.
– Ostala sam sama sa njima kad su imali tri i pet godina, ali borila sam se i bila im i otac i majka. Oboje su bili potpuno zdravi, dobri đaci. Aca je služio vojsku, bio je veseo mladić igrao fudbal do njegove 26. godine, a onda je oboleo od te nedovoljno istražene bolesti i dve godine pred kraj života bio nepokretan, ali je do kraja zadržao vedar duh i smisao za šalu. Ćelije mozga su odumirale, bolest je pokazala svoju najgoru stranu. Znaju to naši dobrotvori iz dijaspore koji su nam mnogo pomagali dok Aca nije umro – priseća se požrtvovana majka.
Nova nesreća
Od iste bolesti sada pati i Jelena koja je, kako objašnjava Ljiljana, do pre deset godina bila zdrava, vesela, požrtvovana i dobar radnik.
– Bolest je kao i u Acinom slučaju, stigla iznenada, ali je sa ćerkom , teže jer je Jelena slepa, teško govori, a ne samo da su je noge potpuno izdale, već i ruke jedva da može da pokrene. Nju presvlačim, pojim i hranim. Ništa ne može sama – otkriva Ljiljana.
Ovu namučenu ženu koja brine o ćerki, pritisle su razne bolesti, a ima i kataraktu, pa će morati na operaciju, jer sve slabije vidi.
– Tuga ubije čoveka. Nemam volje ni za šta, a u životu me održava samo to što treba da brinem o ćerki. Teško mi je mnogo. Srce mi se cepa kada gledam moju Jelenu. Plačem ja, a plače i ona – priča drhtavim glasom.
A, onda se po onoj staroj narodnoj “ni jedna nesreća ne ide sama”, desilo da je ostala i bez brata, baš na godišnjicu sinovljeve smrti. Ostala da se sama bori sa bolestima i nedaćama, ali i siromaštvom.
– Najgore je za ogrev. Potrebno nam je za pet metara drva, 50.000 dinara koje nemam i ne znam kako da nabavim – jadikuje ona.
Nada se humanosti dobročinitelja koji su joj i do sada pomagali.
– Zahvaljujući dobrim i plemenitim ljudima njima, može da se preživi.
Oni pomažu ne samo materijalno, već i toplim rečima i uveravaju me da nisam sama u svojoj borbi sa bolešću i nemaštinom- priča Ljiljana Čolić.
Decenijska bitka
Kada Jelena mora iz kreveta u invalidska kolica i iz kolica, nema ko da je podigne osim majke Ljiljane.
– Ja sa svoja 64 kilograma, prebacujem ćerku od 76 kilograma u kolica.
Ne samo što je dosta teža od mene, već je problem što sam sam lomila ruku i strašno me boli dok to radim – priča uz napomenu da se sa Jeleninom bolešću bori već punu deceniju.
Zahvalnost “Vestima”
Ljiljana Čolić ističe da veliku zahvalnost duguje i redakciji “Vesti”.
– Da nije vas i vašeg Humanitarnog mosta niko za nas ne bi ni čuo ni znao. Zahvaljujući vama stigne nam podrška i pomoć koja kolika god da je mnogo znači. Svaka nam je pomoć dobrodošla – kaže Ljiljana Čolić.
Svi čitaoci “Vesti” koji žele da pomognu mogu da sa njom stupe u kontakt putem telefona 064 033 66 08 ili fiksnog 034/6811 085.
Adresa je selo Ljuboselo kod Topole, a broj njenog računa:
160-5300101338497-26
