– Vernice smo, a imamo mi naše društvo u 18. arondismanu. Sastajemo se, družimo. Strašno nas je potresla nesreća na prostorima otadžbine, pa smo odlučile da prikupimo novčana sredstva – govori Radica.
I kakav je bio njihov plan? Novac su sakupili između sebe, potom produžili u samoposlugu i pokupovali sve što smatraju da je unesrećenima najpotrebnije. Na to su u velikim kutijama dugotrajnu hranu dopremili u saborni hram Sv. Sava i pri tome dostavile dva računa iz samoposluge. Na prvom je pobrojana kupljena roba za 526 evra, na drugom u vrednosti od 230 evra.
Nisu sestre Radica i Suzana jedine koje se obraćaju crkvi. Od početka tragedije doneseno je veoma mnogo kutija, paketa, torbi, kesa, sasvim spontano, takoreći neprimetno, ulaze vernice, svoju pomoć spuste u deo crkvene prostorije gde se prislužuju sveće i odu. Bez reči, ne prijavljuju se. Svi sa mislima: "Bože, pomozi im." Čačani su Stefan Ćirić i Miodrag Hristanović.
– Nastradala su sela: Konjevići, Močajevci, Parmenac, tamo su nam i rodbina i poznati – jedva izgovaraju.
U ruci im velike kese. Prekrste se i spuštaju ih.
– Sve što je traženo, doneli smo, koliko je moguće. Lako ćemo se mi oporaviti, pomagaćemo, staćemo mi na noge. Samo da se ovo preživi.
Organizacija za primerPošto je u Parizu i predgrađima primanje pomoći za nastradale od poplave izvanredno organizovano u saradnji Ambasade, Saveza Srba Francuske i naše crkve, to se prikupljene donacije sa svih manjih sabirnih centara prebacuju u glavni sabirni centar u Banjolu, a tu se kombijima prebacuje i pomoć sakupljena u crkvama (Sv. Sava i Sv. Petka). I to još, kako govore darodavci, "posvećena". A kad se naniže na palete i krene prema Crvenom krstu Srbije, svi ponove svoju molitvu: "Bože, pomozi im." |
