Pomoć Ukrajini: Kako dalje nakon Orbanove blokade?

EPA-EFE

Mađarska je u Savetu ministara u Briselu blokirala paket pomoći Ukrajini od milijardu evra. Može li EU uprkos tome da sakupi nova sredstva?

Kabinet premijera Viktora Orbana je ponovio da blokiranje pomoći Ukrajini nema apsolutno nikakve veze sa ucenama. “Mađarska je spremna da pruži bilateralnu finansijsku podršku Ukrajini”, navodi se u tvitu premijera nakon sastanka ministara finansija.

“Nema veta i nema ucena”. Premijer želi da ubedi zemlje članice EU da zajednički dug nije rešenje u ovoj situaciji. “Ako nastavimo da idemo nizbrdo kao zajednica dužnika, nema nam povratka.”

Kritičari to ipak vide drugačije i smatraju da je definitivno ucena ako se važni projekti EU blokiraju samo zato što država članica želi da progura svoju stvar. Međutim, Mađarska već mesecima odbija da odobri globalni minimalni porez, zadržava ratifikaciju proširenja NATO na Finsku i Švedsku i na kraju blokira paket pomoći Ukrajini.

Potpredsednik Komisije Valdis Dombrovkis žali zbog odluke u Savetu ministara finansija:

– Svojim očima sam video koliko je situacija očajna. Moramo da uplatimo početnu tranšu sledećeg meseca kako bi Ukrajina pregurala zimu. Nema alternative – naći ćemo neki način – istakao je on.

Ozbiljni nedostaci u Mađarskoj

Razlog za blokadu Mađarske je zapravo to što je Evropska komisija toj zemlji članici zamrzla 7,5 milijardi redovne pomoći EU i dodatnih 5,8 milijardi iz fonda za obnovu od posledica pandemije korone. Razlog za to su ozbiljni nedostaci u vladavini prava, kao što je već godinama dokazano u brojnim presudama Evropskog suda pravde protiv Mađarske.

Komisija je stoga nedavno pozvala na niz reformi. Viktor Orban tvrdi da ih je i sproveo. No, Brisel u to ne veruje i mađarske mere se smatraju praznim obećanjima. I novinari u Mađarskoj stalno primećuju nova kršenja pravila EU:

“Dok Mađarska pokušava da proda Komisiji EU nove antikorupcijske mere kako bi odmrzla fondove EU, Orbanov zet Ištvan Tiborc je upravo dobio 380.000 evra iz fondova EU. Tiborc i njegov otac su dobili ukupno 3,2 miliona za ‘ruralni razvoj'”, kritikuje novinar Sabolč Panji na Tviteru.

Još skuplji dugovi?

Finansijske odluke se u EU mogu i dalje donositi samo jednoglasno. A zaobići pravila nije lako. U principu, ostalih 26 država članica moglo bi zaključiti međuvladin sporazum o zajedničkom zajmu od 18 milijardi za Ukrajinu.

Međutim, to bi značilo da bi svako morao da preuzme finansijsku garanciju za svoj deo. Neke zemlje članice kažu da više nemaju prostora za to u svojim budžetima. Druge strahuju da bi mogli da imaju poteškoća u nacionalnim parlamentima. Takav kredit bi takođe bio skuplji nego u okvirima EU i trajao bi duže. Pošto postoji vremenski pritisak, Evropska investiciona banka bi mogla da uskoči sa premošćivanjem kredita.

Doduše, bilo bi lakše prvo iskoristiti rezervu hitne pomoći iz budžeta EU za Ukrajinu, koja bi mogla da se proširi reorganizacijom van normalnog budžetskog okvira. Ali, EU je generalno loše pripremljena za takve vanredne situacije u svojim ugovorima, kao i kada su u pitanju kaznene mere protiv zemalja članica koje ne igraju po pravilima.

Nemačka i Francuska traže kompromis

Nemačka i Francuska navodno rade iza kulisa na kompromisu između Komisije i Mađarske. Sugeriše se da bi ponovna procena reformskih koraka u Mađarskoj možda mogla da reši blokadu i dovede do oslobađanja sredstava.

Strahuje se i da na samitu sledeće nedelje možda neće biti kvalifikovane većine za sankcije Mađarskoj u okviru takozvanog mehanizma vladavine prava. To bi značilo kraj pokušaja postavljanja granica za zemlje članice.

Holandija spada u grupu tvrdolinijaša. “Kredibilitet EU je u pitanju”, rekla je ministarka finansija Sigrid Kag ukoliko Ukrajini ne bude upućena pomoć. Holandija takođe nije htela da glasa za odmrzavaje sredstava Budimpešti.