Proteklih dana na kućnu adresu teško bolesne i usamljene penzionerke Rade Simić iz Šapca, koja nikako da izađe iz začaranog kruga nesreće prosleđen je dar od 200 dolara anonimnog donatora iz Australije. Budući da je Rada ostala bez dinara u kući, ali i hrane, a pri tome sve lošijeg je zdravstvenog stanja, ova pomoć stigla je poput dara s neba.
– Molim vas da se toj dobroj duši do neba zahvalite ko god da je, poslao je pomoć u poslednji čas. Računi nemilosrdno stižu i odbijaju se od moje penzije, a meni ništa ne preostane za lekove i hranu. Pandemija korona virusa me je tek izbacila sa koloseka, jer lekarima ne mogu da odem, a bolovi mi ne daju mira. Strepim da se karcinom ponovo nije vratio… – rekla je uz bolne jecaje Rada Simić.
Crne misli
Kako kaže, često joj padne na pamet i ono najgore, da prekrati sebi muke. Dane provodi u nesnosnim bolovima što joj razdire ne samo telo, nego i dušu.
– Meni zaista nema ko da pomogne, osim dobrih ljudi. Samo zahvaljujući njima još sam u životu, iako ovo odavno već život nije – iskreno će Rada, koja je pre nekoliko godina obolela od karcinoma bešike.
Kada se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe, bešika joj je odstranjena, kao i reproduktivni organi, a na stomak joj je izvedena stoma. Pored toga ima brojne zdravstvene probleme sa kičmom, vidom, ali i sa visokim šećerom. Situacija je naglo pogoršana od kada je polomila nogu.
– Od tog dana kada sam slomila nogu, kola su naglo krenula nizbrdo. Slaba sam i često po čitav dan provedem u postelji. Na noge skoro i da ne mogu, iako je noga zarasla. Ne osećam se dobro, a u bolnicu ne mogu iako bi trebalo da uradim skener abdomena. Znači, jedina opcija je da se to privatno uradi, a ja ne znam od čega? Nemam ni za lek, a kamoli za skener – rekla je Rada Simić, kojoj naši verni čitaoci pomažu da preživi već više od dve godine.
Nisu zaboravljene
Još 200 dolara, takođe anonimnog donatora iz Australije, uručeno je i sestrama penzionerkama Dragici Vasić i Gorici Mihailović iz Zemun polja, koje su bolesne i same.
– Ne znamo ko je ta dobra duša, ali joj se do neba zahvaljujemo, jer nam ovaj novac stiže u dobar čas da dokupimo lekove i namirnice. Naša sudbina je celog života bila teška sama po sebi. Navikle smo se na skroman i povučen život od kada smo ostale bez najmilijih, a sa dugovima zbog njihovog lečenja koje i danas moramo da otplaćujemo. Ipak, najveći problem su nam lekovi bez kojih ne možemo, kao i teška osteoporoza od koje strepimo da ne završimo u postelji. Zato još jednom veliko i od srca hvala svakome ko ima razumevanja za našu muku – poručila je Dragica Vasić.
Težak usud sestara Dragice Vasić (63) i Gordane Mihailović (66), rodom iz sela Cvetovac kod Lazarevca, ne može ostaviti ravnodušnim nikoga ko čuje njihovu životnu priču. Dok su još bile male devojčice majka im je umrla u 30. godini. Budući da se njihov otac nakon toga ubrzo oženio i napustio ih, porodicu sa majčine strane nisu imale, a sa očeve strane niko ih nije prihvatio, pa su trogodišnja Dragica i sedmogodišnja Gordana ostale same na svetu. Lišene roditeljske ljubavi, detinjstvo su provele po domovima i hraniteljskim porodicama, razdvojene. Tek kad su postale devojke, saznale su jedna za drugu, pa su uspostavile pravu sestrinsku vezu.
– Smrt Gordaninog supruga i ćerke ostavila je na nas neizbrisiv trag. Pošto sopstvenu decu i porodicu nisam imala, oni su za mene bili sve. Zajedno smo i živeli neki period i prolazili kroz lepo i ružno. Ipak, sudbina je tako htela, Gordanina ćerka se teško razbolela, kao i suprug, zbog čega smo sve što smo imale davale na njihove lekove i lečenje. Dugo je to trajalo i dugovi su bivali sve veći. Toliko veliki da je Gordana na kraju morala da proda stančić u kom su živeli i doseli se kod mene u socijalni stan u Zemun polju. Ukratko, danas smo i Gordana i ja, tu gde jesmo u nimalo bezbednom naselju – ispričala je Dragica.
Kalcijum bi značio
Kako kaže Dragica, pored ampula “prolia” značio bi im mnogo i kalcijum:
– Nikako ovaj što se kupuje u našim apotekama. Nažalost, nisu dobri i ukoliko bi neko iz inostranstva mogao da nam pošalje, koliko god kutija, mnogo bi nam značilo. Uprkos svemu što nas je snašlo u životu, borimo se koliko možemo, jer ne želimo da padnemo u postelju.
Adresa na koju im dobri ljudi mogu proslediti pomoć je: Dušana Mađarčića Korčagina br.2/1, 11185 Zemun polje, Srbija.
U začaranom krugu nesreće
Nemajući kud, Rada je prinuđena da moli za pomoć i dalje.
– Teško je i pomagati nekome poput meni, jer mi je pomoć stalno potrebna i toga sam i te kako svesna. Zasite se ljudi. I meni pada teško da molim za pomoć, ali nemam drugu opciju. Bukvalno me neće biti. U začaranom sam krugu nesreće iz kog se izlaz ne vidi – kroz suze navodi Rada.
Kontakt za pomoć
Penzija Rade Simić iznosi svega 110 evra, a kada joj se od toga oduzmu rate po dugovanju za struju i grejanje, njoj ostaje 20 evra da se snađe kako ume i zna. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od opštine. Ko može i želi da pomogne Radi da ima bar za najosnovnije, može da izvrši uplatu na njen žiro-račun u Poštanskoj štedionici: 200-37445746-36 ili je kontaktirati putem broja telefona: +381 64 26 86 135.
