Za sanaciju štete od poplava u BiH biće potrebno dve milijarde evra, zaključeno je u izveštaju o proceni štete koji su izradile vlasti BiH, uz podršku EU, UN i Svetske banke!
Portparol Delegacije EU u Sarajevu Endi Makgafi rekao je da su najveća oštećenja zabeležena u infrastrukturi, posebno u kontroli reka i rečnih tokova, transportnoj komunikaciji i na poljoprivrednim dobrima. On je na konferenciji za novinare u Sarajevu istakao da će tačni i potpuniji podaci biti poznati nakon što se urade dodatne provere u segmentu poljoprivrede, stambenog sektora i finansija, ali da se ne očekuje promena kada se radi o sumi od dve milijarde evra.
I dok vlasti BiH na svim nivoima razbijaju glavu kako da nađu novac za obnovu, humanitarna pomoć iz raznih krajeva sveta, koja treba da se dostavi najugroženijima stoji u skladištima blokirana, zbog birokratije.
Naime, kreveti, madraci, šatori, plinska kuvala, kuhinjski nameštaj, peći i druga pomoć bukvalno trune u carinskom skladištu Halilovići u Sarajevu zato što se ne zna ko treba da izda dokument kojim se ta roba oslobađa uvoznih dažbina. Nadležni u institucijama BiH igraju se gluvih telefona i jedni na druge prebacuju odgovornost, a da zlo bude veće, u pitanju je pomoć koju su uputili UNHCR i Međunarodna organizacija za migracije (IOM), što u prevodu, znači da u celoj priči nema nikakvog muljanja pa se procedure moraju tako dugo razvlačiti.
Iz UNHCR-a i IOM-a su se početkom ovog meseca obraćali Ministarstvu finansija i trezora BiH sa zahtevom za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina za robu namenjenu za pomoć stanovništvu ugroženom od poplava, a u odgovoru koji im je prosleđen navedeno je da "ministarstvo izdaje potvrde za oslobađanje od plaćanja uvoznih dažbina, ali da u ovom slučaju nije nadležno za izdavanje tražene potvrde". Ovim međunarodnim organizacijama sugerisano je da se obrate Upravi za indirektno oporezivanje, ali tamo im je rečeno da se, uz zahtev za oslobađanje od dažbina mora, verovali ili ne, dostaviti odgovarajuća potvrda iz Saveta ministara, dakle iz istog onog ministarstva koje je lopticu prebacilo na UIO.
Za one koji znaju prilike u BiH, ova situacija uopšte nije neobična, jer se i ranije dešavalo da zbog komplikovanih birokratskih procedura, nejasnih nadležnosti države i entiteta, kao i klasičnog nerada državnih službenika, propadaju neki izuzetno važni projekti.
|
Problemi sa lekovima |
