U zabito selo Žunjevići, na planini Rogozni kod Novog Pazara, gde teško živi i jedva opstaje siromašna devojčica i đak pešak Marija – Mara Milanović, našim čitaocima poznatija kao Mala Mara, stigla je još jedna vredna donacije iz daleke Australije. Ponovo je donator plemenita porodica dobrog Marka iz Sidneja koja Mariji i njenim roditeljima Milanu i Evi redovno pomaže već nekoliko godina. Ovoga puta Milanovićima je stigla “dupla donacija” od 400 australijskih dolara koja će im puno značiti tokom Marinog daljeg školovanja i opstanka na napuštenoj i raseljenoj planini.
Velika podrška
– Evo, već nekoliko godina redovno dobijamo pomoć od Marka iz dalekog Sidneja koja nam omogućuje da lakše prebrodimo hladne zimske dane i nemaštinu koja nas prati godinama. Hvala mu puno, Bog neka ga čuva i sreća prati, ne znam šta bismo da nije ovako dobrih ljudi koji nam pomažu godinama, hvala im beskrajno – ističe Marin tata Milan koji svoju porodicu prehranjuje tako što konjem, koga su mu svojevremeno kupili naši čitaoci, izvlači drva iz šume (kad ima posla, a zimi ga obično nema) i radi druge teške rabadžijske poslove. Hvala puno dobrom Marku i njegovoj porodici, kupiću nešto od garderobe i koju knjigu, a deo donacije daću tati i mami da kupe brašno i druge namirnice i plate struju – priča Marija i podseća da joj dobri ljudi šalju pomoć već 13 godina, da su joj njenim roditeljima kupili kravu, konja, zaprežna kola, motorno testere, frižider, televizor…
– Već duže vremena prikupljamo novac za novi šporet “smederevac”, postojeći je mnogo star, dimi i slabo peče, nadamo se da ćemo se uskoro ponoviti, voleli bismo da zemljani pod zamenimo patosom, da uvedemo vodu u kuću i da imamo kupatilo, nažalost, sve to nam je za sada još samo daleki san – priča mala Mara, odlična učenica petog razreda osnovne škole u Lukarima podno planine do koje svakodnevno pešači po desetak kilometara.
Vrednu donaciju, odnosno stipendiju od 120 australijskih dolara, koju joj redovno šalje dobrotvor O. V. iz Sidneja, dobila je Katarina Sinadinović iz Zubinog Potoka na severu Kosova, učenica četvrtog razreda osnovne škole. I ona je, kao i mala Mara s Rogozne, višegodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
Tata Mirko nam je poginuo pre nekoliko godina, brat i ja Lazar živimo sa majkom Aleksandrom koja ne radi, nemamo nikakva primanja i jedva opstajemo u iznajmljenom stanu u Zubinom Potoku. Stipendija dobrotvora iz Sidneja, koju dobijama od početka ove školske godine, mnogo nam znači jer bar u knjigama i školskom priboru ne oskudevam – kaže Katarina i moli nas da dobrotvoru iz Sidneja prenesemo da je odličan đak i da mu je i te kako zahvalna.
Za brata i sestru
Pomoć porodice Lazić iz Frankfurta puno je obradovala brata i sestru i Milana i Goricu Acković iz zabitog Odojevića na Rogozni, dugogodišnje štićenike našeg Humanitarnog mosta. Pošto Gorica ima smetnje u razvoju, Milan nije hteo da je samu ostavi na opusteloj planini, zbog nje je žrtvovao posao u gradu, formiranje porodice i bolji život, žive preteško i opstaju delimično i uz pomoć naših čitalaca.
– Kad god smo u nevolji, kad ostanemo bez dinara u kući, pojavi se neki dobrotvor iz dalekog sveta koji nam bar malo olakša život. Donacija porodice Lazić stigla nam je u pravom trenutku, kupićemo brašno, lekove za Goricu i platiti bar deo duga za struju, hvala beskrajno svim Lazićima, Bogu se molimo da nagradi njihovu dobrotu, želimo im dobro zdravlje i puno sreće i radosti u životu – ističe Milan Acković. D. N. PETROVIĆ
Hvala do neba
Marija je do prošle godine pohađala školu u svom selu Žunjevići, koja je četvororazredna, a sada pešači do osmorazredne škole u znatno udaljenijem selu Lukare na padinama Rogozne. Kad su zimi dani kratki, kući se vrati po mrtvom mraku, a često joj otac Milan ili majka Eva kreću u susret. Bili su se mnogo zabrinuli kad je početkom godine pomoć iz Sidneja privremeno stala, a mnogo su se obradovali kada ih je Markova porodica ponovo lično čula telefonom i obavestila ih da je zastoj bio iz tehničkih razloga i da će i dalje brinuti o Maloj Mari.
