Ponekad sam ubeđen da nas neko “odozgo” gleda i da tačno zna kad nam je pomoć najpotrebnija.. Pomislim i da nam možda moja pokojna supruga Zorka, Ivanova i Predragova majka, koja je preminula pre sedam godina, šalje dobre ljude da pomognu. Da nije tih dobrotvora, posebno čitalaca “Vesti”, ne znam kako bi prehranio, oblačio i lečio naše nepokretne sinove Ivana i Predraga o kojima sada samo ja brinem. Evo, baš ovih dana ostali smo bez dinara u kući, donacija od 300 dolara koju nam je iz daleke Australije poslao dobri Slobodan Nedeljković stigla nam je u pravom trenutku.
Paralizovani sinovi
Ovako za Humanitarni most “Vesti” priča bolesni Vukomir Tomović (75) koji u novopazarskom naselju Šestovo, u kući koju su mu svojevremeno sagradili čitaoci “Vesti”, sam i teškom mukom brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima Ivanu(48) i Predragu(40).
– Hvala puno ovom velikom čoveku iz Australije, njegovih 300 dolara, nama mnogo znače. Platićemo struju, kupićemo najneophodnije namirnice i sredstva za higijenu, nabaviti lekove. Sve to ne bi mogli od male socijalne pomoći koju Ivan i Predrag dobijaju. Sakupljamo novac i za još jedna motorna invalidska kolica, ali nam baš ne ide, jer uvek ima prečih stvari – priča Vukomir i moli nas da plemenitom Slobodanu i njegovoj familiji prenesemo puno pozdrava i najveću zahvalnost.
Duže od dve decenije Ivan i Predrag su štićenici Humanitarnog mosta “Vesti”. Dobri ljudi iz naše dijaspore pomagali su im još dok su bili dečaci i sa siromašnim roditeljima živeli u zabitom Pasijem Potoku na planini Rogozni. Uz pomoć opštine Novi Pazar i donatora iz celog sveta Vukomir je uspeo da u novopazarskom prigradskom naselju Šestovo izgradi kuću, pa su sada Ivan i Predrag blizu lekara u novopazarskom zdrvatsvenom centru i Specijalnoj bolnici za lečenje obolelih od mišićne distrofije gde godišnje provedu najmanje po mesec-dva dana.
Humanost
Donaciju od 200 australijskih dolara poslala je i porodica Jahić koja živi u državi Kvisland, u jednom malom mestu severno od Brizbajna. Sa po 100 dolara humani Jahići obradovali su samohranu majku Atifu Ljajić iz Novog Pazara koja se, nakon pete vantelesne oplodnje, prvi put porodila u 60 godini, i teško bolesnog Hamdiju Ajdinovića iz sela Rasno na Pešteru. Oboje su višegodišnji štićenici Humanitarnog mosta “Vesti”.
– Sama u podstanarskoj sobi i sa penzijom od 120 evra brinem o ćerki Alini koja mi je sve što imam u životu. Čitaoci “Vesti” pomogli su mi kad mi je bilo najteže, spasli su me bede i gladi, i danas mi povremenim donacijama pomažu da prehranim moju mezimicu, bog im dao sreće i zdravlja – ističe ova hrabra Novopazarka i naglašava, koja je mnogim ženama dala nadu, da joj je jedna dobrotvorka iz dijaspore platila stan za deset meseci i da će ovog leta “lakše disati”.
– Ne bih mogle da opstanemo da nije ljudske dobrote, nadamo se da će čitaoci “Vesti” i drugi dobri ljudi i dalje biti uz nas, hvala im beskrajno – poručuje Atifa.
Donatorima iz Brizbajna beskrajno je zahvalan i teško bolesni i slabovidi Hamdija Ajdinović koji, bez ikakvih primanja i mogućnosti da radi i zaradi, sa suprigom Irmom jedva opstaje u selu Rasno na Pešteru. Naši čitaoci povremeno mu pošalju manju pomoć koja mu omogućuje da kupi lekove i brašno, pomažu mu i dobri ljudi sa Peštera. I on se nada da ni u budućnosti neće biti zaboravljen.
Alini za rođendan
Dvadesetog juna Atifina ćerka Alina slavi šesti rođendan, nadaju se da će od dela donacije iz Australije moći da kupe bar rođendansku tortu.
O poklonima i ne ramišljamo, nismo ni navikli na njih, nama je najvažnije da dobijemo pomoć za kiriju, hranu i lekove – priča Atifa i nagalšava da joj neki zameraju što je rađala u poznim godinama.
– To bog određuje, ja sam se decenijama borila da imam dete, Čak sam i svoj život rizikovala, svevišnji je moje želje uslišio tek u šezdesetoj, za potomstvo nikada nije kasno – kaže Atifa.
Kolica kao spas
– Naš život bio bi znatno lakši kada bi uspeli da nabavimo bar jedna “električna” kolica koja bi nam omogućila da sami odemo do lekara ili do Novopazarske banje.. Mehanička koja imamo više ne možemo da guramo, oslabile su nam ruke, pogoršalo nam se zdravlje, ponestaje snage – priča stariji Ivan Tomović i takođe moli “Vesti” da prenesu zahvalnost do neba dobrotvoru iz Australije.
