Nakon više naših apela dobrotvorima širom sveta da pomognu Milošu Jovanoviću, bolesnom ratniku sa Košara, koji preteško živi i jedva opstaje u zabitim Trošticama na padinama Golije, pomoć je konačno stigla i ovom dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta. Hrabrom i teško obolelom braniocu Srbije donaciju od 200 kanadskih dolara poslala je humana porodica Todorović iz Toronta koja je sa po 100 dolara obradovala još troje nevoljnika u ovom kraju.
Kuća bila u mraku
– Iako sam iz rata na Kosovu izašao poluizgoreo i sav u ranama, boreći se za život, 18 godina nisam imao zdravstvenu knjižicu, niti mogućnost da se lečim, nedostajali su mi hleb i lekovi, smrzavao sam se u oronulom kućerku bez vode i struje, spasli su me dobri ljudi, čitaoci “Vesti” i moji saborci, koji mi i danas povremeno pomažu, bog im dao sreću i zdravlje, da nije njih ja bih gladovao, a kuća koju su mi sagradili dobrotvori i moji saborci stalno bi bila u mraku – priča Miloš.
On objašnjava gde žive i koliko su izolovani.
– Daleko sam od grada, u planinskoj nedođiji, bolestan i nemoćan da radom bilo šta zaradim, proredila se ili skoro potpuno presahla i pomoć dobrotvora, živim sa sestrom Marinom i, osim sa sirotinjom, borim se sa hormonalnim, metaboličkim i psihičkim bolestima, izazvanim preživljenim ratnim strahotama, i nezahvalnom državom koja mi još nije obezbedila davno zasluženu invalidsku penziju. Iako su lekari na VMA konstatovali da sam totalni invalid, nadležni tvrde da za invalidsku penziju još ne ispunjavam uslove – ističe ovaj bolesni ratnik i puno se zahvaljuje porodici Todorović iz Toronta i svim dobrim ljudima koji mu, kako kaže, omogućuju da postoji i da se leči.
Usamljene i bolesne
Vredne donacije od po 100 dolara koje im je takođe poslali Todorovići iz Toronta, dobile su i usamljene i bolesne bake Slobodanka Milošević i Ratka Đorđević sa Rogozne i samohrana majka Mihrija Murić iz zabitog sela Stup kod Rožaja.
– Živim sama u selu Znuša, delimično sam paralizovana, jednom rukom mesim hleb, cepam drva, a leti i kosim – priča usamljena Slobodanka Milošević i naglašava da se njen život znatno poboljšao od pre tri godine, nakon što se prvi put pojavila na stranicama našeg Humanitarnog mosta.
Nekoliko puta dobijala sam meni zlata vrednu pomoć iz dijaspore, imam lekove, pripremila sam i male zalihe brašna, platila dug za struju. Ovu donaciju čuvaću za ogrev, hvala do neba porodici Todorović i svima koji misle na mene i nas stare i zaboravljene na Rogozni – poručuje ova starica.
Malo dalje, u selu Cvrnje, takođe živi sama i bolesna starica Ratka Đorđević, presrećna je što je tokom ovog meseca dva puta dobila pomoć, najpre iz Australije, a potom i iz Kanade, nada se da će joj ove dve donacije olakšati život i pomoći sa manje strepnje dočeka Novu godinu i božićne praznike i bez oskudice i bolesti pregura zimu koja je upravo stigla u ove krajeve.
Svaki dinar čuvam za lekove, nemam ni zdravstvenu knjižicu, ni izabranog lekara, sve što mi treba moram da kupim – veli ova bolesna i siromašna starica uz molbu da dobrotvorima iz Kanade prenesemo njene pozdrave i neizmernu zahvalnost.
Još stotine starih, bolesnih, siromašnih i usamljenih u ovom kraju opstaju zahvaljujući ljudskoj dobroti, među njima je i Mihrija Murić, samohrana majka iz zabitog sela Stup kod Rožaja koja u planinskoj vrleti, na samoj granici Srbije i Crne Gore, radeći najteže muške poslove, jedva prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa. Naši čitaoci pomažu mu duže od decenije.
Tokom ove godine nije bilo donacija dobrih ljudi, pa smo se snalazili kako smo znali i umeli, uz kravu i nekoliko koza, koje su nam svojevremeno kupili čitaoci “Vesti”, prehranjujemo se i tragajući za pečurkom, klekom, šipurkom i drugim šumskim plodovima, biće teško ove zime, jer su nam zalihe brašna i drugih namirnica male, hvala puno porodici Todorović, bar malo nam je olakšala život, nadamo se da nas čitaoci “Vesti” nisu zaboravili i da će nam stići još neka pomoć – ističe Mihrija. D. N. P.
Dobili pakete
Od humanitarne organizacije Ljudske sudbine iz Novog Pazara, Miloš, Ratka i Slobodanka dobili su i pakete najneophodnijih namirnica, svaki u vrednosti 50 evra.
I to nam je ogromna pomoć, novac koji smo dobili iz Kanade moći ćemo da usmerimo za lekove i drva, hvala humanitarcu Hidu Muratoviću i njegovim Ljudskim sudbinama, on uvek brine o nama, bog neka ga čuva – veli baka Slobodanka Milošević.
Majci za pomen
Početkom januara Miloš i Marina obeležiće godišnjicu smrti majke Rose, teškom mukom i uz pomoć naših čitalaca, uspeli su da joj podignu pristojan spomenik, ovih dana skupljaju dinar po dinar da bi, kako nalažu pravoslavni običaji, preminuloj majci pripremili godišnji pomen, svaka pomoć biće im zlata vredna, jer im se nagomilao i dug za struju, a potrebni su im i lekovi.
