Među brojnim donatorima iz naše dijaspore koji skoro svakodnevno šalju pomoć u Rašku oblast-Sandžak povremeno se pojavljuju i dobri ljudi raznih vera i nacija koji nikada nisu kročili u ovaj deo Srbije. Bilo je do sada Nemaca, Rusa, Amerikanaca, Belgijanaca, Holanđana i Austrijanaca, a poslednjih dana februara pridružila im se i Italijanka Marija koja živi i radi u Beču, posredstvom svojih prijatelja-Sandžaklija na radu u ovoj zemlji, sa kojima često prelistava “Vesti”. Nevoljnicima u Novom Pazaru i okolini ona je poslala pomoć od 200 evra. U dogovoru sa svojim prijateljima, poreklom sa Peštera, koji takođe godinama hleb zarađuju u glavnom gradu Austrije i koji su nedavno boravili u rodnom kraju, gospođa Marija je želela da sa po 100 evra obraduje Vukomira Tomovića iz Novog Pazara i njegove nepokretne sinove Ivana i Predraga i porodicu Baždar iz Sjenice.
Dijaspora nas prehranjuje
Porodica Rahić, takođe poreklom iz Sandžaka, iz Ciriha je poslala 200 franaka, po 100 franaka Novopazarki Bajri Suljević koja punih 27 godina u podstanarskoj sobici na periferiji grada, sama i bez ikakvih primanja brine o nepokretnoj ćerki Arijeti i teško bolesnoj i usamljenoj Vukici Milosavljević iz sela Kašalj na Rogozni. Donacija od 100 evra stigla je i iz Toronta u Kanadi i obradovala je Novopazarku Atifu Ljajić, samohranu majku koja sa penzijom od 150 evra jedva prehranjuje sedmogodišnju ćerku Alinu.
– Nama je svaka pomoć zlata vredna, nemoćni smo da bilo šta radimo i zaradimo, nemamo ni socijalnu pomoć, čitaoci “Vesti” i bukvalno nas prehranjuju. Da nije pomoći iz dijaspore moji nepokretni sinovi Ivan i Predrag bi gladovali i ne bi imali za lekove. Hvala od srca dobrotvorki Mariji iz Austrije, neka joj bog podari svu sreću i radost ovog sveta – poručuje Vukomir Tomović i naglašava da će donaciju iz Beča, kao i sve dosadašnje, trošiti za lekove, struju, namirnice i ogrev.
Misle na sledeću zimu
I donacija porodici Baždar otići će na lekove i ogrev. Elko Baždar i njegove sestre Safija, Sabaheta i Ela (svi imaju probleme u mentalnom razvoju) ističu da, iako je na pragu proleće, već misle na sledeću zimu i strahuju hoće li imati dovoljno drva i uglja, ali i najpotrebnijih namirnica. Donaciju iz Beča potrošiće za kupovinu drva.
– Ogrev i svetlo su nam uvek najvažniji, za hranu se, kad u kući ostanemo bez hleba, snađemo u sjeničkoj narodnoj kuhinji. Hvala svim dobrim ljudima – kaže Elko.
Novopazarka Bajra Suljević beskrajno zahvaljuje porodici Rahić.
– Njihova pomoć nam je stigla u pravom trenutku dok odvajajući od usta, sakupljamo novac za kupovinu ogreva. U sobi nam uvek gori šporet pa trošimo puno drva i već se pripremamo za sledeću zimu. Da nije čitalaca “Vesti” i dobrotvora iz dijaspore, koji su uz nas duže od decenije, ja i Arijeta bi se smrzavale. Bog neka čuva ovu dobru porodicu Rahić – poručuje Bajra.
Za lekove i struju
Vukica Milosavljević je jedina žiteljka zabitog sela Kašalj na Rogozni.
– Pomoć iz Ciriha i meni mnogo znači, dugo nije bilo nikakvih donacija, pa sam za hleb i namirnice morala da se snalazim kako znam i umem. Kupiću najpre lekove i pokušaću da odem do lekara, ako šta ostane izmiriću bar deo duga za struju. Hvala beskrajno porodici Rahić i svim dobrotvorima, čitaocima “Vesti” koji me neprekidno podržavaju skoro dve decenije. Dobri ljudi me hrane, leče, greju i još drže u životu, hvala im do neba. Da nije bilo Vesti i ljudske dobrote umrla bih u bedi i samoći – priča teško bolesna Vukica Milosavljević.
Bez svog krova
Siromašna Novopazarka Atifa Ljajić, koja se prvi put porodila u šezdesetoj godini, sa penzijom od 150 evra, sama brine o sedmogodišnjoj ćerki Alini koju je dobila posle pete vantelesne oplodnje. Poslednjih godina stan joj plaća jedna dobrotvorka iz Kanade, a dobri ljudi iz celog sveta povremenim donacijama omogućuju joj da prehrani svoju mezimicu.
– Od jedne dobre gospođe iz Toronta stiglo nam je 100 evra, biće nam za ishranu. Hvala joj do neba, nadamo se da će nam i jedna druga gospođa iz Kanade, koja nam puno pomaže poslednjih godina, ponovo pomoći da platimo kiriju i tako i za narednih šest meseci obezbedimo krov nad glavom – priča Atifa.
