Zapaljiva retorika i “zveckanje oružjem” u BiH rasplamsavaju političke sukobe i prete društvenoj i političkoj stabilnosti. Iza ovakve retorike stoje skrivene namere malobrojnih koji ne rade u interesu građana BiH.
Ovako dr Susan E. Penksa, šefica Odeljenja za bezbednost i saradnju pri Misiji Oebsa u Bosni i Hercegovini komentariše upotrebu sve oštrije, zapaljive retorike u ovoj zemlji.
Koji je recept da se u Bosni sačuva mir?
– Takav recept sadrži veći broj sastojaka. Održiv mir i bezbednost mogu se postići isključivo kroz dobro funkcionisanje pravosudnog, bezbednosnog i odbrambenog sektora, te kroz delotvoran demokratski nadzor. Ovo podrazumeva nadzor nad Oružanim snagama BiH na državnom nivou i snažniju podršku nadležnim parlamentarnim telima za nadzor odbrane i bezbednosti.
Ipak, sve učestaliji su pozivi organizacija koje neguju tradiciju ratnih jedinica na “mobilizaciju”. Poslednji je uputilo Udruženje Zelene beretke?
– Uvereni smo da građani dobro razumeju koliko retorika podela i provokacije podrivaju stabilnost i napredak u BiH. Zato pozdravljamo sve one koji mogu doprineti izgradnji mira i poverenja u BiH te žele u dobroj veri da tako postupaju, uključujući i udruženja veterana. Odlična ilustracija ovoga je dokumentarni film Misije “Maglaj, rat i mir”. Film prikazuje tri ratna veterana koja su rizikovala živote boreći se na suprotnim stranama tokom oružanog sukoba u BiH, ali koja ipak otkrivaju koliko toga imaju zajedničkog za podeliti. Ovakvi nas dokumentarci podsećaju na činjenicu da je pomirenje moguće kada se ljudi opredele za ljudskost i mir.
Šta se, prema vašem mišljenju, može učiniti na rešavanju velikog broja oružja u BiH?
– Trajni mir i bezbednost u BiH, kao i na čitavom Zapadnom Balkanu i u državama članicama Oebsa zavise od smanjenja broja nedozvoljenog držanja malog oružja i lakog naoružanja i municije, odnosno stepena njihove zloupotrebe i krijumčarenja. Zbog toga aktivnosti na kontroli naoružanja i dalje predstavljaju važan prioritet u radu Misije u pružanju podrške BiH. Ponosni smo na naš doprinos u postizanju odličnih rezultata, kada je reč o unapređenju fizičkog obezbeđenja skladišta oružja i municije, tako i osnaživanja kapaciteta vojnog osoblja koje učestvuje u upravljanju zalihama oružja i municije. U tu svrhu je nedavno, pri vojnom objektu pored Doboja, uz našu pomoć, otvorena najmodernija laboratorija za testiranje municije.
Da li ste zabrinuti što je, prema nekim podacima, BiH 13. država u svetu po broju oružja u posedu građana?
– Kao postkonfliktna zemlja, BiH se i dalje suočava sa velikim brojem vatrenog oružja u nedozvoljenom posedu, kao i s velikim količinama starog oružja, municije i eksploziva. To su sve rizici po ličnu i opštu bezbednost građana BiH, ali i država članica Oebsa. Oružje, municija i eksplozivi takođe su i predmet krađe i rastućeg posedovanja, a njihovo nekontrolisano širenje podstiče činjenje krivičnih dela, terorizam i sukob, pritom smanjujući izglede za postizanje održivog mira i bezbednosti. Zbog toga Oebs stavlja veliki naglasak na važnost pružanja podrške sprovođenju regionalne Mape puta za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja. Novi projekat naše Misije u oblasti kontrole malog oružja i lakog naoružanja predstavlja jednu od nekoliko regionalnih inicijativa Oebsa na ovom polju, a oslanja se na odlučnu političku spremnost da se taj zadatak i obavi.
Hrabrost i tolerancija
Koji su ključni problemi u BiH?
– Ukratko, to je nepostojanje pozitivnih i održivih promena. Mnogi građani BiH izgubili su nadu da je to moguće, a dokaz beznađa je kontinuirana migracija u druge zemlje. Rešavanje dugotrajnih i složenih problema zahteva političku viziju, hrabrost i stalni angažman kako građana tako i političkih lidera da se kreću putem koji vodi ka pomirenju, toleranciji i prosperitetu, radije nego kretanje u smeru podela i okrivljavanja.
Zabrinjavajući podaci
Postoji li istraživanje o tome koliko je zapravo nelegalnog oružja u BiH?
– Centar za kontrolu maloga oružja i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi (SEESAC) obavio je značajno istraživanje o malom i lakom naoružanju u BiH za period 2012-2016. godine. Dobijeni podaci ukazuju na postojanje ozbiljne pretnje po ličnu i opštu bezbednost koju predstavlja malo oružje i lako naoružanje, ali i ukazuju na široku upotrebu vatrenog oružja u slučajevima nasilja u porodici i u samoubistvima, kao i zabrinjavajući porast u količini vatrenog oružja koje se krijumčari preko granice. Na primer, utvrđeno je da je gotovo 96 procenata svih počinjenih krivičnih dela u kojima je korišćeno vatreno oružje, učinjeno onim u nedozvoljenom posedu.
Bezbednija skladišta oružja
Šta je trenutni fokus vaše Misije na polju kontrole malog oružja i lakog naoružanja?
– Želim da naglasim da je naš novi višegodišnji projekat, koji je vredan više od tri miliona evra, usmeren na pružanje pomoći BiH da se smanji stepen rizika po ličnu i opštu bezbednost vezanu za nedozvoljeno držanje, zloupotrebu i krijumčarenje vatrenog oružja i pripadajuće municije. Pored drugih ciljeva, ovaj projekat će povećati bezbednost skladišta oružja i municije pri policijskim agencijama, ali i unaprediti sposobnosti i veštine policijskih pasa na otkrivanju oružja i eksploziva. Paralelno s tim, zagovaramo i podržavamo usklađivanje zakona o nabavljanju, držanju i nošenju oružja i municije u BiH sa relevantnim standardima UN i EU, a kako bi se uvela najdelotvornija rešenja u zaštiti od zloupotrebe vatrenog oružja. Ova podrška značajno doprinosi i implementaciji Strategije za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja BiH.
Politizacija
Koliko oružja je do sada uništeno u BiH i da li ste zadovoljni tim procesom?
– U narednim nedeljama očekujemo da će nadležne institucije objaviti zvanične podatke o ovom krucijalnom procesu za 2021. godinu.
Jedan od stručnjaka za bezbednost Dževad Galijašević tvrdi da Bošnjaci imaju nekoliko puta više oružja od Srba i Hrvata zajedno. Da li je to tačno?
– Predstojeći godišnji izveštaj Koordinacionog odbora za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja u BiH pružiće nam ažuriranu sliku o broju registrovanog malog oružja. Podaci o dozvoljenom držanju malog oružja se prikupljaju na osnovu jurisdikcije nadležnih policijskih agencija, a ne etničke pripadnosti. Svaki pokušaj politizacije bezbednosnog pitanja kontrole malog oružja i lakog naoružanja može samo dodatno naškoditi građanima BiH.
