– I ne samo da je bio uvek dobrodošao gost, već bi uzimao flomastere i po papirnatom stoljnjaku, mislili smo, nešto švrlja, a ono ispale prave slike. Evo ih na zidu, uramljene – govore sa puno sete gazde kafane Dobrinka i Tomo Kmetovski.
U kafani se može kupiti i za poneti slanina, kobasice i sve ono što miriše na naše, ali se u ovoj kafani, bez obzira na brojne domaće specijalitete, ipak najbolje jede – pasulj.
– Sećam se, Bato je ovde gradio prijateljstva. Jedan Đoko mu je ovde bio najbolji drugar. Kakve su diskusije vodili! Jedanput su se napili, pa rastežu politiku, ko u klin – ko u ploču, temperatura raste, proključa, skoči Bata, uhvati Đoku za gušu, ispade tuča. Batina supruga Ljubinka, i ona je slikarka, sitna ženica, kao pauk, sva drhti, viče:
"Dobrinka, spasavaj", ja u klinč, rastavljam ih. Mislim: Ubiće jedan drugog. A, nastavak? Ništa, seli za sto, odmah se pomirili, nastavili da budu drugari, sledeći put opet zajedno na pasulj, opet za svoj sto. A i taj Đoko je super. Vozi crvenog "juga" i svom keru je dao ime Jugo – priča Dobrinka.
Na zidu uramljeni crteži, na jednom piše: "Dobrinki od Bate i prijatelja", pa poređana imena: "Đoko, Ljubinka, Bato, Miki". Gde zamisli boju – tu razmaže vino. Na drugom crtežu je dodao drugare Gorana i Ristu. Na trećem je crtao Miću. Na zidu je i lepa umetnička fotografija, Bato u akciji, slika.
– Na svojim slikama se nije tako potpisivao, ali, ovde, u krčmi, jeste, celim prezimenom i čitljivo. To su jedini njegovi crteži rađeni u kafani i sa kafanskim scenama. Nešto nalik Tuluz Lotreku – objašnjava Miki.
Dobrinka i Tomo se "raspilavili", blaženstvo im ne silazi sa lica, da je moguće sad bi Batu srčano izgrlili i izljubili.
Veliki slikar– Što si veći, to si normalniji. To važi za Batu. Veliki je slikar, a nikad se nije izdizao i izdvajao, sa svima se družio. Isto sa akademicima i kafanskim boemima. Nedostaje nam – kaže Miki Ćirovski. |
– Uvek je pio pivo i čudio se kako ne mogu da ga pratim, a 17 godina sam mlađi. A, tek kako je voleo sve dijasporce! Na primer, održavamo sastanak Skupštine dijaspore, dođe Bato u Kulturni centar Srbije, pravac u kancelariju. Čeka da se sastančenje završi, pa svi na pivo. A kad mene vidi kaže: "Moram ispred poverenika dijaspore da ustanem, poštujem vlast", nakloni mi se i daje zadatke. Naravno, kroz šalu. I u devedesetoj godini bio je vitalan, šeret, veseljak, zezator, uvek dobronameran – seća se Mića.
