Pomažu Kosovo, a neće “veliku Albaniju”: Gde se to ne podudaraju interesi SAD i Aljbina Kurtija?

EPA/Martin Divisek

Nedavna izjava ambasadora SAD Džefrija Hovenijera da Vašington ne podržava ni “veliku Srbiju” ni “veliku Albaniju”, niti prekrajanje državnih granica na Balkanu, otvorila je temu da li zapadne sile zaista misle da projekat kosovske državnosti, za koji se zdušno zalažu, ne vodi upravo u realizaciju velikoalbanskog plana, kao i pitanje gde se to njihov interes ne podudara sa željom Aljbina Kurtija i njegovih sledbenika o etničkom objedinjavanju teritorija na kojima u regionu žive Albanci.

Iako ima tumačenja da bi Hovenijerova poruku na Kurtijevo paljenje nove nacionalističke vatre među ekstremnim Albancima, posle skorašnjeg boravka u Severnoj Makedoniji, ako je bila iskrena, trebalo da bude mnogo oštrija, nastup ambasadora SAD trebalo bi pažljivo posmatrati i u kontekstu američkih interesa u regionu i složenih geopolitičkih odnosa na svetskoj sceni, smatraju poznavaoci ove teme.

Sve češće se čuje i argumentacija da SAD ne odgovaraju projekti velikih nacionalnih država u regionu, pa ni one koju bi stvorili Albanci, već da je za njihove interese bolje da Balkan bude razdrobljen na nekoliko podjednako “snažnih” celina, koje se drže u međusobnoj kontrateži.

Bivši diplomata Vladislav Jovanović ukazuje na domino efekat potencijalnog stvaranja “velike Albanije”, odnosno reakcije koje bi usledile, pre svega Srbije, ali i Bugarske, koje bi mogle da se pojave sa sličnim težnjama okupljanja svojih naroda, što, prema njegovim rečima, Americi nikako ne odgovara.

– SAD ne odgovara “velika Albanija” jer bi ona kao kontraakciju imala angažovanje Srbije, a to oni ne žele. Imaju druge prioritete i žele da su im ruke slobodne sa sučeljavanje sa drugim velikim silama. Stvaranje “velike Albanije” automatski bi značilo stvaranje “velike Srbije”. Ali, ne samo to, “velika Albanija” bi ugrozila i druge zemlje, Grčku, na primer, koja je članica NATO, sa kojom SAD ima odlične odnose. Pa Bugarska, čiji apetiti prema Makedoniji koji se za sada uvijaju u pravne forme. Ali, ako bi Albanci uspeli da otrgnu na skoro polovinu Makedonije, pojavila bi se Sofija da ostatak uzme za sebe. Na kraju, Srbija ne bi mogla da sedi skrštenih ruku, pogotovo što su prava Srba na KiM stalno ugrožena – ukazuje Jovanović.

Dodaje da je to opasna igra koju Amerikanci sebi ne mogu da dopuste. Navodi da su “Albanci najveći miljenici SAD, ali ne toliki da bi im dozvolili da naprave ‘veliku Albaniju'”.

– Oni vole Albance najviše, ali ne više nego sebe same. Albanci to nekad zaborave pa se zaigraju, poput Kurtija u Tetovu. Bilo ko ko bi pokušao da zamuti vode na Balkanu, bilo u svom ili nečijem tuđem interesu, ne bi naišao na odobravanje Amerike. Ona hoće status kvo, s tim da se održi pritisak na Srbiju u očekivanju da će ona na kraju tom evolucijom pritisaka biti prinuđena da prizna nezavisnost Kosova – smatra Jovanović.

Komentarišući zašto Hovenijerova reakcija na Kurtijev nastup u Severnoj Makedoniji nije bila oštrija, Jovanović kaže da američki diplomata nije hteo da okvalifikuje taj izlet kosovskog premijera u Tetovu kao manifest stvaranja “velike Albanije” i ugrožavanja suvereniteta susednih zemalja, jer bi to škodilo njihovom čedu, za koje žele da na kraju bude priznato od strane Srbije.

– Hovenijer je hteo da pošalje poruku da “velika Albanija” nije u interesu SAD, ali je to tako “upakovao” da bi neprihvatljivo ponašanje Albanaca izgledalo manje neprihvatljivim time što bi se izjednačilo sa potencijalnim takvim ponašanjem od strane Srbije. To je ta stalna podrška Albancima time što se izbegava da se oni do kraja napadnu -ističe Jovanović.

Napominje da je SAD u interesu da u regionu niko “ne iskače” već da bude rascepkan, a delovi podjednake snage, kako bi se lakše držao pod kontrolom.