Sprej za nos pomaže kod prehlade. Stručnjaci kažu da on nema supstance koje izazivaju klasičnu zavisnost, ali da mnogima pređe u naviku. A ta navika može da uništi sluzokožu i vodi u ozbiljne probleme.
Mnogi od nas po nedelju ili dve koriste sprej za nos kako bi tokom teških prehlada malo prodisali. Prema mišljenju specijalista za uho, grlo i nos – to je potpuno u redu. Sprej služi da se sluzokoža tokom prehlade umiri.
– Nosnice imaju jako prokrvljene krvne sudove. Na njih deluje sprej za nos – kaže Tomas Dajtmer iz Nemačkog društva za otorinolaringologiju.
– Krvni sudovi se onda sužavaju, a otok nosnica smanjuje. Tako dolazi do oslobađanja disajnih puteva u nosu – naveo je.
Ovaj specijalista kaže da se kod uobičajenih sprejeva za nos radi o sastojacima sličnim adrenalinu. “Ali to nisu medikamenti koji utiču na psihu i izazivaju zavisnost.“
Kada je nos pun
Najveći broj sprejeva sadrži ksilometazolin ili oksimetazolin. Oni pripadaju tzv. simpatomimetičkim lekovima. Ove supstance sužavaju krvne sudove i utiču da se povuče neprijatni otok. Tada može da se odahne.
Ali naša sluzokoža se veoma brzo navikne na dnevnu dozu spreja, koji daje lep osećaj. To može da uvuče u vrzino kolo. Što se češće upotrebljava sprej za nos, to on brže gubi dejstvo i mnogo brže je potrebna nova doza. I onda u jednom trenutku više ne pomaže, i dolazi do hroničnog curenja nosa sa isušenom sluzokožom, koja se veoma teško može održati vlažnom.
Mnogi koriste sprej za nos tri puta dnevno. Ali ima i onih koji ne razmišljaju mnogo o tome. Naposletku, sprej za nos nije na listi supstanci koje izazivaju zavisnost.
Navika ili zavisnost?
Onaj ko sve češće uzima sprej za nos, sebi i svom nosu u dugoročnom smislu ne čini dobro. Nos se navikava na prijatno dejstvo i želi sve više.
Granica između čiste navike i zavisnosti je nejasna, kaže Hajno Štefer iz Instituta za socio-naučna istraživanja zavisnosti iz Frankfurta. Kaže da zbog prijatnog osećanja prilikom upotrebe može da dođe do stvaranja navike.
– I ja sam u mladosti često koristio sprej za nos: dva do tri puta dnevno oko godinu-dve dana. Zbog toga sam dobio suvu sluzokožu i nisam se oporavio do danas – kaže 64-godišnji naučnik.
On je sprej uzimao u vreme kada nije bilo svesti o ovom problemu. Danas znamo da korišćenje spreja duže od dve sedmice može da izazove različite negativne posledice.
– Što se tiče opasnosti, nazalne sprejeve bih stavio na dno lestvice i ne bih govorio o velikoj opasnosti od zavisnosti – kaže Štefer.
Kada počne žestoko da smrdi
Delovanje nazalnog spreja dužim korišćenjem gubi na dejstvu i suši sluzokožu, koja onda ne vrši svoju zaštitnu funkciju. Sluzokoža nas čuva od bacila i zbog toga je neophodna njena vlažnost.
Kod dugotrajne upotrebe spreja, nos više ne može da zagreje, očisti i ovlaži vazduh koji udišemo. “U nosu se stvaraju mnogi čepovi, koji se na tipičan način inficiraju bakterijama”, kaže Dajtmer. To može da dovede do hroničnog zapaljenja, odnosno tzv. “smrdljivog nosa”.
– Bakterije koje se nasele u nosu uzrokuju truo miris – objašnjava Dajtmer. Nos smrdi, a njegov vlasnik to ne oseća. Ali to je za onog ko se nađe u blizini te osobe prilično neprijatno. I u tom slučaju sprej za nos nije rešenje već uzrok problema.
Ali, za one koji su postali zavisni, postoji rešenje za odvikavanje – sprej za nos sa morskom vodom. I u toj fazi se konstantno bori sa zapušenim i suvim nosom, ali pre nego što se ponovo posegne za flašicom, preporučuje se poseta lekaru.
Jer iza suve sluzokože nosa mogu da se kriju ozbiljne bolesti i u najgorem slučaju nisu tako bezazlene kao prehlada.
A uzimanje spreja za nos više puta dnevno očigledno nije rešenje, posebno ne u ogromnim količinama. Lekar, filozof prirode i alhemičar Paracelzus je već pre 500 godina to znao: „Sve su stvari otrovne i ništa nije bez otrova, samo je doza ono što čini da jedna stvar nije otrov.“
