Pojedini štićenici Humanitarnog mosta, poput 45-godišnjeg Aleksandra Čolića iz Ljubesela kod Topole, obolelog od ubrzanog starenja mozga, i njegove majke Ljiljane već više od deceniju su u srcu i mislima plemenitih čitalaca “Vesti”.
Na podužoj listi tih dobrih ljudi su i članovi Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, koji godinama unazad, na svaka tri do četiri meseca, Aleksandru Čoliću i njegovoj samohranoj majci Ljiljani upućuju vrednu pomoć od oko 300 kanadskih dolara.
Izuzetka nema ni ovog puta kad je reč o ovo dvoje nevoljnika sa kojima su stvorili posebnu prijateljsku i neraskidivu vezu. O njihovom poslednjem dobročinstvu u vidu novčane pomoći u iznosu od 33.500 dinara, naše novinare je obavestila, kao i uvek, majka Ljiljana.
Iako je proteklih dana sve lošijeg zdravstvenog stanja, čim je stigla pomoć članova Srpske bratske pomoći nije časila časa da uputi svoju iskrenu zahvalnost jer teško bolesnom Aci i sve nemoćnijoj majci pomoć dobročinitelja iz Kanade mnogo znači.
Večiti dužnici
– Odavno me je stid i sram što živimo od tuđe milostinje. To sam rekla i predsedniku Udruženja, kao i to da se ne osećaju obaveznim prema nama ni u kakvom smislu jer nas tolike godine pomažu. Bane mi je samo na to rekao: “Ljiljo, vrlo dobro znamo kakva je situacija i pomagaćemo dokle god možemo.” Hvala im do neba, nikada nećemo moći da im se odužimo – rekla je Ljiljana i dodala:
– Svim članovima Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, kao i njihovom predsedniku Branislavu – Banetu Živanoviću iz Toronta, dugujemo ogromnu zahvalnost. Ne postoje prave reči kojima bismo Aca i ja mogli da opišemo ono što nam je na srcu i koliko smo zahvalni jer nas je njihova podrška nebrojeno puta spasla još većih muka. Moj Aca je iz dana u dan sve gore, a i moje zdravstveno stanje je ozbiljno uzdrmano. Valjda su godine, ali i konstantna borba da budem i ostanem jaka uzele svoj danak – kazala je u telefonskom razgovoru reporterima “Vesti” 65-godišnja Ljiljana Čolić.
U dobar čas
Zato im je ova novčana pomoć, kao i obično, stigla u pravi čas, da imaju za ono najosnovnije, hranu i lekove.
– Već sam se ozbiljno zabrinula šta da radim, jer smo u kući ostali bez dinara, a pomoći niotkuda već duže vreme. Pandemija korona virusa uticala je na sve, pa i na naše dobrotvore, u to sam sasvim sigurna. Nadam se da su dobro i zdravo, i da se čuvaju. Nažalost, Acina invalidska penzija i nadoknada za tuđu negu i pomoć nisu dovoljni da pokriju naše najosnovnije potrebe, posebno kad smo oboje bolesni i kad su nam svako malo potrebni lekovi i pelene za odrasle, koji su posebna stavka. Aca je toliko loše da skoro ništa ne vidi i ne razume gde se nalazi ni šta se dešava oko njega, koji je dan, a ponekad ni ko sam ja. Više ne znam ni odakle mi snaga da se borim. Već nekoliko dana sam bila pod temperaturom, pomislila čak i da sam zakačila korona virus, ali je rezultat krvi pokazao da sam negativna. Međutim, iako je temperatura prošla, i dalje se osećam iznemoglo. Molila sam ljude iz centra za socijalni rad da pošalju bilo koga da nam malo pomogne nekoliko dana dok ne ojačam, ali niko se nije odazvao na tu molbu. Ni sama ne znam kako smo pregurali, niti kako ćemo ubuduće – tužno će majka Ljiljana.
Svaki dan borba
– Teško je opisati kako nam izgleda svaki dan, posebno gledati sopstveno dete kako se muči, jauče od bolova, vrišti, ječi po čitavu dan i noć, a biti potpuno nemoćan da mu pomogneš. Mnogi ljudi, a među njima i divni Bane Živanović, rekli su mi da ne znaju kako izdržavam i da je najbolje da ga smestim u Dom. Međutim, znam kako bi se to završilo i ja nemam srca, majka sam, a i Aca me preklinje da to ne činim. Odavno više nisam ni u mogućnosti da bilo šta radim i zaradim kako bi nam bilo bar malo lakše. Zato nam je svaka pomoć dobrih ljudi poput članova Srpske bratske pomoći iz Kanade, poput dara sa neba. Iskreno se nadam da će još neko misliti na nas, jer smo u veoma teškoj situaciji – iskreno će Ljiljana, zahvalivši se pri tom svim dobrim zemljacima koji su bili njihov jedini oslonac u nedaćama.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci “Vesti” koji žele da pomognu Čolićima da ne brinu oko najosnovnijih stvari i lekova, mogu stupiti u kontakt sa majkom Ljiljanom Čolić putem telefona na broj: +381 65 640 17 85 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći ili uplatiti novac na tekući račun banke Inteza: 160-5300101338497-26, na ime Aleksandar Čolić, Ljubeselo, Topola.
