Ironijom sudbine, Srbija je među prvih pet zemalja u svetu koja je donela zakon u oblasti zaštite prava ratnih vojnih veterana i invalida. Bilo je to davne 1863. Međutim, vek i po kasnije, poslednja verzija sličnog zakona – Zakona o borcu, već je dve godine u skupštinskoj proceduri, a da nema ni naznake kada bi moga da se nađe pred poslanicama.
Iščekujući taj zakon, veterani i ratni invalidi su pre dve godine dobili bar nešto – 4. decembar, novoustanovljen Dan ratnih veterana posvećen palim i preživelim učesnicima ratova.
Sagovornici “Vesti”, predstavnici najbrojnijih veteranskih udruženja kažu da isplata ratnih dnevnica za one koji su ratovali 1999, a zatim i definisanje Dana borca nesporno dobar prvi korak kako bi se izrazilo poštovanje prema onima koji su branili otadžbinu, ali da nije dovoljan.
Dušan Vukojević Mars, potpredsednik Udruženja ratnih vojnih i mirnodopskih invalida Srbije (URMVI) – kategorije koja je u svakoj zemlji najcenjenija jer su u odbrani otadžbine dali delove svoje tela, kaže da je u Srbiji oko 30.000 invalida iz ove grupe, a da su nebriga države i društva prema njima, samo vrh ledenog brega problema u kojima su veterani uglavnom glavni krivci.
– U Srbiji je oko 400 različitih udruženja ili organizacija koja se bave pitanjima veterana i ratnih vojnih invalida, ali po starom srpskom običaju, tu nema zajedništva, već svako tera neki svoj interes. Državi odgovara ovakva vrsta nejedinstva, pa je i “potpomaže” forsirajući one podobne – priča iskreno Vukojević.
Napominje da je postojao pravi galimatijas različitih propisa – od onih koji se nisu menjali iz vremena SFRJ, pa preko propisa doneti tokom postojanja SRJ, SCG i na kraju Srbije.
– Zbog toga je svaki službenik po svom nahođenju tumačio i primenjivao neki zakon, pa nije bila retkost da dvojica ratnih vojnih invalida sa istim povredama na kraju bili sasvim drugačije vrednovani. Aleksandar Vulin je, kao ministar za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u pokušaju da smisli “originalno rešenje”, otišao korak dalje,pa je odbacio sve postojeće zakone i pravilnike i počeo da se rukovodi isključivo raznoraznim instrukcijama od kojih ni jedna nije imala veze sa pravom situacijom na terenu.
Tada je i počela hajka na sve invalide, umesto samo na one koji su zloupotrebljavali zakon. Takođe, Vulin je ukinuo sve invalidnine za ljude iz RSK i RS ukoliko u vreme stradanja nisu bili državljani Srbije, a svi mi koji smo imali uredne papire, na kraju smo završili na sudu, tužeći Ministarstvo jer smo ostavljeni bez ikakvih primanja i prunuđeni da prosimo i umireno dok se ti procesi ne završe. A ti procesi i dalje traju – ogorčeno ističe Vukojević.
Nebriga društva
I Željko Vasiljević, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu rada, boračka i socijalna pitanja, a sada predsednik Pokreta veterana Srbije – jedne od članica opozicionog Saveza za Srbiju, kaže da su problemi s kojima se susreću ratni veterani u Srbiji višedecenijski, te da se mnogi graniče sa naučnom fantastikom.
– Najviše nas boli nebriga društva i države i činjenica da nas se sete samo kada je neki važniji datum. Pa do pre koju godinu međi nisu smeli ni da spomenu borbe na Košarama, a sada se o njima pišu bajke, kao da niko drugi nije branio državu na Kosovu – ističe Vasiljević.
Blokada Hrvata i Bosanaca
Mada postoji Svetska organizacija veterana, Srbija je više puta odbijena za punopravno članstvo, a najglasniji su protiv udruženja iz Hrvatske i BiH.
Tako su iz Srbije članovi ove organizacije samo udruženja koja zastupaju interese veterana iz Drugog svetskog rata.
– Zbog nedostatka finansijskih sredstava i izostanka podrške države, pokušavamo da uspostavimo saradnju s organizacijama iz pravoslavnih zemalja čije je sedište uglavnom u Rusiji – napominje Željko Vasiljević.
