Ironijom sudbine, u godini kada će Srbija nizom manifestacija obeležiti 20 godina od agresije NATO, ratni veterani, koji su učestvovali u odbrani zemlje, mogli bi da posle tačno dve decenije potezanja po domaćim i međunarodnim sudovima napokon naplate ratne dnevnice.
Ovo je ukratko dogovor koji je veteransko udruženje Gvozdeni puk prošle nedelje postiglo sa ministarkom pravde Nelom Kuburović.
Predviđeno je da na taj način bude obeštećeno oko 100.000 rezervista i mada još nije određena suma kojom će svaki od njih biti obeštećen, nezvanično se može čuti da je reč o 680 evra (80.000 dinara) za ukupno 78 dana provedenih u rovovima.
Manje od devet evra po danu. Uz to, oni će najverovatnije i ovu godišnjicu obeležiti bez adekvatnog zakona koji bi regulisao položaj ratnih veterana u Srbiji, ali i utvrdio koliko ih je zapravo.
Bar u tom delu ne zaostajemo u odnosu na zemlje iz okruženja, jer ovu problematiku je jedino detaljno rešila Hrvatska. Analizirajući godišnja izdvajanja za ovu kategoriju ljudi – naša zemlja je pri samom dnu brige prema onima koji su je branili. Ukoliko se saberu podaci o broju veterana i ratnih invalida zemalja regiona Srbije, Hrvatske i BiH, tada se na ovom prostoru nalazi impozantna “ljudska sila” od oko milion veterana i invalida za koje godišnje (podaci za 2018), države za različite beneficije ukupno isplaćuju više od pola milijarde evra.
Prema zvaničnom registru, u Hrvatskoj je trenutno najviše veterana u regionu – čak 505.000. Ta brojka ne bi bila čudna da i hrvatski mediji svojevremeno nisu postavili pitanje kako je moguće da ih je danas za 270.000 više nego 1996. godine?! Ni u Srbiji situacija nije ništa bolja, pa razna veteranska udruženja navode da ukoliko se uključe i veterani iz Drugog svetskog rata taj broj iznosi između 350.000 – 400.000, sve do 600.000!
Veterani u BiH su i dalje podeljeni po entitetima za koje su se borili, pa ih je u Federaciji BiH oko 95.000, a u Republici Srpskoj oko 60.000.
Ali, nije samo nedostatak valjanih zakona razlog zbog čega se ni danas, gotovo tri decenije od kraja oružanih sukoba na prostoru bivše SFRJ, ne zna koliko ima tačno ratnih veterana. Svi oni su u većini zemalja regiona podeljeni na stotine raznih udruženja i organizacija od kojih svaka predočava svoje podatke o broju članova, ali i učesnika ratova. Hrvatska je neslavni rekorder po broju takvih organizacija sa više od 1.400 raznoraznih NVO, a Srbija je na drugom mestu sa oko 400 registrovanih udruženja. Srbija se od svih ovih zemalja u regionu izdvaja i podatkom da su njeni ratni veterani među “najtišima” u regionu.
Poslednji veći protest organizovan je u glavnom gradu 2005. kada je na ulice izašlo 5.000 veterana i ratnih vojnih invalida protiveći se donošenju novom zakonu o pravima ratnih vojnih invalida. Tri godine kasnije, u Kuršumliji, rezervisti Topličkog okruga su takođe izašli na ulice nezadovoljni činjenicom da se ratne dnevnice dele samo “podobnima”. Kada su zapretili da će po svoja prava poći za Beograd, država im je ekspresno isplatila dug, što je izazvalo opšti bunt rezervista iz ostalih gradova Srbije, koji su umesto da pravdu traže na ulici, tužbama bukvalno zatrpali sudove.
Prošle godine su veterani iz Valjeva, shvativši da ih niko iz države ili lokalnih vlasti ne “zarezuje”, mada su štrajkovali glađu, do cilja došli tako što su sami sebi počeli da lome prste i probijaju ekserima šake. Drugi su opet pretili da će se zapaliti, a treći, kojih je i najviše, nisu ni pokušavali da protestima dođu do rešenja – presudili su sebi metkom u glavu.
Hrvatska odrešila kesu
Hrvatska ubedljivo najviše izdvaja za potrebe veterana i ratnih vojnih invalida – čak 174 miliona evra. Sledi Vlada Federacija BiH sa 170 miliona, pa Republika Srpska sa 150 i na kraju Srbija – 114 miliona evra.
I pored ove činjenice, Hrvatska je ipak najdalje otišla u regulisanju problematike ratnih veterana i invalida. Koliko se u ovoj republici vodi računa o veteranskoj kategoriji, svedoči i poslednji izveštaj Evropske komisije za 2018. u kome se kritikuje zvaničan Zagreb da su prekardašili sa “sledovanjima”.
