U poslednjih desetak godina Srbiju je napustilo mnogo obrazovanih ljudi, a najviše lekara i inženjera. Koliko je doktora otišlo u beli svet teško je reći, ali se neretko postavlja pitanje da li će Srbe imati ko da leči.
Ako Vlada Srbije želi da zadrži najkvalitetnije ljude u javnom sektoru potreban je dovoljno širok raspon zarada – što trenutno nije slučaj niti se planira, upozorio je Fiskalni savet u najnovijoj analizi o platnim razredima. Kako navode, prosečna zarada u javnim poslovima trenutno je oko 20 odsto viša nego u privatnom sektoru, ali je raspon zarada za najveći deo javnog sektora relativno mali.
Lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika, navodi Fiskalni savet u dokumentu pod nazivom Platni razredi i zaposlenost u državnom sektoru Srbije: od nedovršene reforme do održivog sistema.
To za posledicu ima da je javni sektor u Srbiji atraktivan radnicima sa prosečnim i ispodprosečnim kvalifikacijama (koji bi bili produktivniji u privatnom sektoru), a destimulativan za najstručnije i najpotrebnije zaposlene koji onda javni sektor napuštaju. Ovo je jedan od ključnih razloga niskog kvaliteta usluga koje pruža država, ali u isto vreme ide na ruku ubedljivoj većini zaposlenih u javnom sektoru – i samim tim će biti potrebna snažna politička volja da se promeni, smatraju u Fiskalnom savetu.
Međunarodna praksa pokazuje da je najčešći raspon između najniže i najviše zarade u evropskim zemljama 1:12.
Draško Karđinović, koordinator nevladine organizacije Doktori protiv korupcije, u izjavi za “Vesti” kaže da platni razredi moraju da se uvedu jer će sa ovako niskim platama lekari otići u beli svet. Dobro je da je Fiskalni savet na to upozorio vladu – kaže naš sagovornik.
– Plata doktora specijaliste je oko 635 evra, što je oko tri puta više nego što je plata čistačice. Niko ovde ne omalovažava posao spremačica, ali dugo sam radio kao lekar u Parizu i mogu reći da je tamo odnos jedan prema sedam ili osam. Moramo više da platimo stručne ljude – kaže dr Karađinović.
Prema njegovim rečima platni razredi su veliki problem, ali i ako se uvedu biće rešen jedan deo problema.
– Srbija konačno mora da pored platnih razreda uvede i plaćanje po učinku. Nažalost u srpskim bolnicama oko jedna trećina lekara pada od posla, dok druge dve trećine manje rade. Imate hirurge koji uopšte nemaju operacije, a imate i one koji padaju od posla. Lekar specijalista u domu zdravlja ima istu platu kao specijalista koji operiše svaki dan. To mora da se reši – navodi naš sagovornik.
Rumunski primer
Nedavno su Rumuni učinili drastičan potez i lekarima spacijalistima plate sa 1.000 povećali na 2.700 evra.
Ekonomisti nemaju dileme da Srbija mora da povuče potez sličan rumunskom, ali je teško proceniti kada će nam to i budžet dozvoliti.
– Stručni kadar u Srbiji je mnogo pokretljiviji nego pre desetak i više godina. Ta mobilnost će izvršiti pritisak na vlast da krene putem kojim je krenula i Rumunija – smatra profesor Ljubomir Madžar.
“Ovo mora privatno”
Osim lekara, državnim ustanovama nedostaju i osnovna sredstva za rad.
– Sistem funkcioniše tako da vi sa Fondom potpišete ugovor koji vam Fond da, pod uslovima koje oni hoće i po obimu i sadržaju posla koje oni hoće. Vi to možete da uradite i potrošite za šest meseci, a šta ćete onda onih preostalih šest meseci? Morate da pružate uslugu, ali ne možete da je naplatite. Fakturišete Fondu, oni ne priznaju troškove, pa mi idemo u dugove i na kraju nemamo čak ni špriceve, igle, sredstva za dezinfekciju, gaze, a kamoli reagense za biohemiju ili za rendgen aparate.
Onda pacijentu kažemo ovo mora privatno – kaže lekar koji ne želi da se predstavi.
Tržište pravo merilo
– Ako jedna zemlja hoće da sačuva svoj najkompetentniji kadar, mora bolje da ga plati. Kod nas je preterani trag ostavila uravnilovka i utisnula je osećaj da prevelike razlike nisu pravične. Ali, tržište je to koje kaže šta je pravično – kaže dr Madžar.
