– Ma, pusti me, bre, kakva priča po ovoj vrućini, i još za "Vesti"? Hoćete da ostanem bez posla u Nemačkoj? – kaže preprodavac sekond hend robe, raspodeljene po kariranom ćebetu.
Ponuda bogata, od cipela, muških i ženskih do odeće i veša. Iza leđa suvonjavog, tamnoputog preprodavca, kontejner na kome je povešao svilene bluze. Ne dozvoljava fotografisanje, a posle nećkanja, ipak, otkriva da ga zovu Crni, rodom je iz okoline Šapca, a 20 i kusur godina živi i radi u Štutgartu.
– Ovom vrstom trgovine u Bubanj potoku se bavim poslednje dve godine. Pomažu mi supruga i snajka Smilja, takođe zaposlene u Štutgartu. Svakog drugog vikenda smo u Beogradu. Iz Nemačke krećemo u petak, pravo s posla. U Bubanj potok, na čuvenu auto pijacu stižemo u subotu oko četiri ujutru. Malo dremnemo u kolima i pijaca se već otvara. Ni nedelju ne dangubimo, uglavnom smo na nekoj od beogradskih pijaca, najčešće u naselju Vidikovac – kaže Crni, objašnjavajući da može pristojno da se zaradi ovom vrstom trgovine i što je veća kriza, prodaja je sve bolja.
Sa svih strana galama. Prodavci je nude robu preko megafona uz muziku, dovikivanje, a čuje se tu i tamo po koja psovka, onako, više radi štosa nego stvarno. Potencijalnih kupaca i preprodavca kao mrava, a tek je 10 sati. Niko nije raspoložen za ćaskanje. Kupci iz svih krajeva Srbije ne žele da komšije saznaju da pazare na buvljaku u Bubanj potoku. Preprodavci takođe neće da u zemljama zapadne Evrope, uglavnom Austrije i Nemačke u kojima žive i rade, bilo ko sazna da imaju i dodatni posao.
Jedan momak koji se rashlađuje ledenim pićem prodaje nove mašine i delove za njih.
– Mašine za servisere automobila, od komore za peskiranje, dizalice i prese, ali interesovanje je sve manje. Ovim poslom se bavim pet godina i živim u okolini Beograda, ali nikada nije bilo ovako. Kupovna moć i potražnja ravni su nuli – kaže 29-godišnji Zoran Milutinović, koji otkriva da mašine uvozi iz Nemačke, da su sve nove, ali već drugi vikend ništa ne zarađuje.
Najskuplja je komora za peskiranje, a najeftinija greda za skidanje menjača.
– Niko ne pita koliko šta košta. Zastanu ljudi, pogledaju i prođu. Ipak, na vašarima prolazim mnogo bolje, mada je i to loše u odnosu na ono kako je nekad bilo – neraspoloženo kaže Zoran.
Život savršen k’o Nemačka– Samo još danas u vašem gradu original patike najke, starke, adidas, svi brojevi i najnoviji modeli. Navali narode još malo, pa nestalo… Moj je život savršen k’o Nemačka – iz petnih žila se reklamira 50-godišnji Baki iz Lajpciga u Nemačkoj. Oženjen je Nemicom i ima dvoje dece, a radi u Lajpcigu. Međutim, srce ga vuče makar jednom mesečno u rodni Zemun, pa spaja lepo i korisno, trguje s patikama. Baki u Nemačkoj nabavlja patike, kako ih doprema u Srbiju nije otkrio, ali tvrdi da na buvljaku dobro zarađuje. |
Na najpoznatijoj srpskoj auto pijaci, gužva je sve veća, mada temperatura raste, kao i vlažnost vazduha.
Subotom se na ovoj pijaci prodaje baš sve: od igle, nove i stare, odeće, šampona za kosu, potrepština za pokućstvo, nameštaj, hrana. Ima i starih i novih frižidera, ugradnih šporeta, ali i brendirane, nošene i nenošene odeće. Kupci se žale da je sve skupo, a prodavci nezadovoljni sležu ramenima i kažu da je nikad gore!
Seksi alati– Izvol’te kod gazda Kiće još malo, pa nestalo. Alati jeftini i skupi, auto-delovi, a i seksi alati. Gledaš staro, kupiš novo – kaže Kića iz Zemuna, koji otkriva da robu nabavlja od Kineza, od preprodavaca, ali i u Austriji gde radi. Ipak, Kića je jedini koji kaže da mu posao cveta. |
Na jednoj tezgi ljudi razgledaju jeftine parfeme.
– Sve je nekad bilo bolje, a kupovna moć građana desetostruko veća. Evo, gledaju kopije parfema, namirišu se testerima, zahvale i odu. Nije skupo najjeftiniji parfem je manje od dva i po evra, a najskuplji u bočici od 100 ml, staje nešto manje od sedam evra i opet se ljudi žale, al’ evo hoće da se namirišu kad je džabe – kaže 67-godišnji invalidski penzioner Dušan Ivanović.
On je do pre nekoliko meseci svoju robu prodavao ispred starog TC Merkator, u Novom Beogradu, ali sada ih juri komunalna policija.
– Dižem ruke od ovog posla, samo da rasprodam ovo što imam jer mi se ne isplati. Ulazak autom na pijacu plaćam 1.100 dinara, nešto manje od 10 evra. Od Zemuna gde živim potrošim osam litara benzina u jednom pravcu i toliko u povratku, a najviše mogu da prodam šest parfema, pa opet nisam ništa zaradio – kaže Dušan koji se vajka kako će preživeti od penzije, koja je nešto više od 200 evra.
– Veća dara nego mera ili krpi da ne kažem šta – mrmlja sebi u bradu dok ispred improvizovane tezge, turističkog stočića na kome je poređana njegova mirisna roba, staju dve dame i pitaju mogu li da isprobaju neke testere.
