Opravdanja ili izgovori zašto mladi ne stvaraju sopstvene porodice su da nemaju gde ili od čega živeti. Pozadinu ovakvog načina života često čine drugi razlozi – kod roditelja je sve besplatno pa tako ostaje više vremena, ali i novca za provod.
Mladi između 18. i 24. godine često žive kod roditelja, mladići češće nego djevojke.
Zaštićeni u porodici, oni nastavljaju da žive u takozvanom „produženom djetinjstvu“.
Mišljenja o tome da li su spremni za sopstvenu porodicu i samostalan život među tridesetogodišnjacima su podeljena, ali su jedinstveni u stavu da je, dugoročno gledano, njihov trenutni porodični status neodrživ.
Ana S. je profesorka engleskog jezika u jednoj beogradskoj osnovnoj školi: „Imam 28 godina, zaposlena sam, ali i dalje živim kod mame. Nemam tu vrstu nezavisnosti koju bih želela. Moji vršnjaci blago rečeno „šize“ zbog toga i gledaju da se što pre odvoje od „porodičnog gnezda“ koje jeste lepo, ali nije dobro“, kaže Ana.
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da su preduslovi za odluku o osamostaljivanju ekonomska nezavisnost i jaka emotivna veza sa osobom izvan sopstvene porodice.
Ukoliko tih pretpostavki nema većina tridesetogodišnjaka se neće odlučiti da započne samostalan život.
„Još je Dostojevski u jednom svom romanu napisao: „Čovek bez svog stana je čovek bez svoje psihologije“. Mi bismo danas rekli – bez svog identiteta. Ti ljudi gube i samopoštovanje, a samopoštovanje je veoma bitno. Nije dovoljno da čovek bude samo profesionalno i društveno uspešan. Ako zavisi od dobre volje drugih ljudi, bilo da su to i njegovi roditelji, to ga gura u jednu pomalo infantilnu situaciju, da sa 30 ili 40 godina i dalje živi kao podstanar“, smatra Trebješanin.
Kulturolog Zorica Tomić upozorava da "račun devedesetih“ stiže na naplatu, kao i da je društveni sistem poremećen, a porodica kao institucija je pretrpela žestoke udare.
Prave vrednosti još uvek nisu vraćene, mladi imaju pogrešan doživljaj realnosti i sve teže se odlučuju na samostalan život koji podrazumeva i breme odgovornosti.
"Dosta dugo je ovde važio fantazam koji je iznedrila "turbo folk“ kultura, da se ideja o sazrevanju ljudi od recimo nekih dvadesetak godina povezivala sa mogućnošću da voze "besne“ automobile, nose skupe satove i ponašaju se kao "pijani milioneri“. S druge strane, kad ljudi čuju da je kod nekog poslodavca plata 500 evra skloniji su da žive kod roditelja u nekom „zavisničkom“ odnosu, umesto da svoju radnu nedelju daju poslodavcu za 200, 300 ili 500 evra mesečno“, smatra Tomićeva.
U Srbiji obraz isti za sve ne postoji. Mladi koji žive na selu ranije stupaju u brak jer se to od njih očekuje. U urbanim sredinama je sve više onih koji svesno odlučuju da ostanu sami. Sociolozi ipak smatraju da treba poštovati takve odluke jer ne umanjuju vrednost onih koji ih donose.
