Radikalni zaokret koji je Donald Tramp napravio u američkoj politici prema Ukrajini i Rusiji stavlja odnos Poljske sa Amerikom na ozbiljan test.
Poljski predsednik Andžej Duda pošto-poto je želeo da baš on bude prvi evropski lider koji će se sastati sa novim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Njih dvojicu povezuje blizak odnos iz Trampovog prvog mandata (2017-2021), tokom kojeg je Duda imao ekskluzivan pristup američkom predsedniku. Čak je i tokom predizborne kampanje 2024. Duda demonstrativno posetio Trampa. Međutim, nije svaki dan Božić, tako da se ova Dudina poseta Sjedinjenim Državama pretvorila u fijasko.
Tramp je svog poljskog gosta u subotu, 22. februara 2025. godine, ostavio da čeka sat i po, nakon čega mu je posvetio manje od deset minuta za razgovor. Takođe, sastanak nije održan u Beloj kući, već na marginama Konferencije konzervativno političke akcije (CPAC) u blizini Vašingtona.
Nestrpljivi Duda
Televizijske kamere uživo su prenosile kako Duda nestrpljivo čeka u VIP-salonu na američkog predsednika koji kasni. Nakon toga je poljski predsednik iz prvog reda aplaudirao Trampovom govoru na konferenciji CPAC. Tokom govora, Tramp je nazvao Dudu „fantastičnim čovekom“ i pohvalio ga zbog toga što je 84 odsto Poljaka koji žive u SAD glasalo za njega.
Međutim, razlika u odnosu na prijem koji je u ponedeljak 24. februara u Beloj kući imao francuski predsednik Emanuel Makron je ogromna: gost iz Pariza primljen je uz sve diplomatske počasti, pred kamerama i novinarima, u Ovalnom kabinetu. Nakon toga, održana je i zajednička konferencija za novinare.
„To je bilo poniženje i hladan tuš za poljskog predsednika“, napisao je Jacek Nižnikjevič u listu “Ržečpospolita”. Tramp je, tvrdi on, Dudu tretirao kao „hromu patku“ (lame duck), odnosno političara koji odlazi sa vlasti i više nema uticaja u svojoj zemlji. „U novom svetu Donalda Trampa, Poljska iz američke perspektive nije ni subjekt, a kamoli ključni igrač“, navodi list.
Međutim, na konferenciji za novinare posle sastanka sa Trampom, Duda je pokušao da ostavi utisak da je poseta ipak bila uspešna. Izjavio je da SAD planiraju da pojačaju, a nikako da smanje svoje vojno prisustvo u Poljskoj i da mu je Tramp poručio da se „ne brine”, jer je Poljska jedan od najvernijih američkih saveznika.
Duda je izbegavao bilo kakvu kritiku Trampa, a šef njegovog kabineta, Marćin Mastalarek je po povratku iz Vašingtona izjavio: „Postigli smo sve što smo želeli.“ On je tvrdio da je sastanak bio „veoma dobar“. I direktor Poljskog instituta za međunarodne odnose (PISM) Jaroslav Cvjek-Karpovič branio je Dudu, ističući da je susret bio važan, jer je „kod Trampa svaka sekunda bitna“.
Poljska u nezavidnoj situaciji
Ali, za mnoge ipak neuspešna poseta oslikava dilemu u kojoj se Poljska trenutno nalazi. Kao država na istočnom krilu NATO, Poljska u Americi vidi najvažnijeg, ako ne i jedinog pouzdanog garanta svoje bezbednosti. Istovremeno, Poljska od prvog dana podržava Ukrajinu u njenoj borbi protiv Rusije – bez obzira na to ko je na vlasti u Varšavi. Jer, u Poljskoj se imperijalni planovi Vladimira Putina doživljavaju kao egzistencijalna pretnja.
Novi Trampov kurs prema Ukrajini i njegovi pomirljivi gestovi prema Putinu izazivaju zabrinutost u Poljskoj. Trampova bliskost s Rusijom i njegova kritika Ukrajine dovode Dudinu konzervativnu partiju Pravo i pravda (PiS) u nezgodnu poziciju – između divljenja Trampu i lojalnosti Ukrajini.
Poljska – primer u odbrani
Nova američka administracija ipak pokazuje određene simpatije prema Poljskoj. Američki ministar odbrane Pit Hegset sredinom februara prvo je posetio Varšavu i nije štedeo pohvale. Poljska je, rekao je, država koja najbolje razume SAD i mogla bi da bude most između Amerike i Evrope.
I američki specijalni izaslanik za Ukrajinu, general Kit Kelog, prvo je otišao u Varšavu, pre nego što je krenuo za Kijev. Poljska važi za uzornog NATO-saveznika – ove godine planira da izdvoji 4,7 odsto BDP za odbranu, a na njenoj teritoriji je stacionirano više od 10.000 američkih vojnika. SAD su i glavni dobavljač naoružanja za poljsku vojsku, dok je Poljska ključni logistički centar za snabdevanje Ukrajine zapadnim oružjem.
SAD ostaju garant poljske bezbednosti
Iz poljske perspektive, SAD ostaju ključni garant bezbednosti. Međutim, nedavne izjave lidera nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i verovatnog budućeg kancelara Fridriha Merca, izazvale su zabrinutost u Varšavi. Merc je nakon izbora rekao da mu je prioritet jačanje evropske samostalnosti od SAD i da je pitanje da li će NATO uopšte opstati u sadašnjem obliku.
Ipak, u jednom su poljska vlada i opozicija saglasne: nijedan poljski vojnik ne bi trebalo da učestvuje u mirovnoj misiji u Ukrajini. Uoči predsedničkih izbora u maju i junu, pritisak javnosti je preveliki. Prema anketi instituta IBRiS, 76,2 odsto Poljaka protivi se slanju vojnika, dok samo 17,8 procenata podržava tu ideju.
Bez obzira na poniženje u Vašingtonu, Duda ostaje veran Trampu. „Tramp neće prodati Ukrajinu“, izjavio je poljski predsednik za televiziju Polsat News u ponedeljak uveče.
