Razgovori Donalda Trampa sa Vladimirom Putinom paralisali su saveznike Ukrajine u Evropi. Niko nije spreman za mir. Evropa pati od lošeg slučaja onoga što bi se moglo nazvati “umorom od Trampa”.
Prošlo je samo pet nedelja otkako je američki predsednik šokirao Zapad pozivom Vladimiru Putinu da pokrene proces koji je obećao da će doneti „KRAJ ovom strašnom ratu“.
Kao odgovor, ogorčeni lideri EU zahtevali su centralno mesto za pregovaračkim stolom i izjavili da ne sme biti nikakvih razgovora „o Ukrajini bez Ukrajine“. Ti zahtevi pali su na kameno tlo, ukazuje “Politiko” u analizi.
Nastajala su još neugodnije iznenađenja gotovo svakog dana – od toga što su Tramp i njegov zamenik javno kritikovali ukrajinskog „diktatora“ predsednika u Ovalnoj kancelariji, do napada na EU zbog njenog pristupa ekstremnoj desnici, a zatim najavljivanja novog talasa tarifa na aluminijum i čelik, prenosi Danas.
Na kraju, SAD i Ukrajina su popravile svoje narušene odnose dovoljno da bi održale pregovore u Saudijskoj Arabiji i postigle dogovor o planu za 30-dnevno primirje koje predviđa obustavljanje svih borbi na frontu – na kopnu, moru i u vazduhu. Postojao je samo jedan, gotovo neprimetan uslov: Ukrajina bi primirje sprovela samo ako Rusija pristane na njega.
Ali kada je Tramp ponovo razgovarao s Putinom ove nedelje kako bi insistirao na 30-dnevnom primirju, ruski lider je zapravo odbio primirje.
Umesto toga, Putin je postavio niz uslova koji su delovali gotovo nemoguće, uz minimum obećanja da neće napadati „energetsku infrastrukturu“. Zatim je odmah pokrenuo novi napad na ukrajinske gradove putem stotina dronova i raketa. Iz Bele kuće nije bilo ni glasa kritike.
Sledećeg dana, Tramp je razgovarao sa Zelenskim u, kako je rekao, „veoma dobrom telefonskom razgovoru“ koji je trajao oko sat vremena. „Mi smo na pravom putu“.
U četvrtak, Zelenski je putem video-poziva obavestio lidere EU dok su se okupljali u Briselu da nastave razgovore o tome kako mogu podržati Ukrajinu (i braniti sebe) dok SAD smanjuje svoje obaveze prema bezbednosti regiona.
Zelenski je rekao da su pregovori sa Trampom bili dobri, ali je kasnije ljutito odbio Putinove zahteve da Ukrajina postane neutralna i da smanji svoje vojne kapacitete.
– Bilo je to prilično haotično, kao što svi znamo – rekao je Ulf Kristerson, švedski premijer, obraćajući se novinarima na marginama samita u Briselu.
Borba oko ribe
Okupljanje Evropskog saveta pokazalo je koliko su sada lideri EU zaglavljeni.
Isključeni iz stvarne akcije između Trampa, Putina i Zelenskog, našli su se zarobljeni u samoizazvanoj petlji bizarnih distrakcija, boreći se da postignu napredak u pomaganju Ukrajini ili ponovnom naoružavanju sopstvenih vojski.
Službeni zaključci samita naglasili su potrebu za „hitnošću“ u jačanju domaće odbrane. Lideri su pozvali na „nastavak rada na relevantnim finansijskim opcijama“.
Međutim, nisu svi uvereni u planove za strukturu novog programa pozajmica u iznosu od 150 milijardi evra, koji bi podržao odbrambene investicije zemalja EU u opremu proizvedenu unutar EU.
Španija očigledno želi da redefiniše „odbranu“ kako bi mogla da iskoristi predloženu finansijsku injekciju za rešavanje problema porasta nivoa mora i neregularnih migracija.
Jedan od predloga glavne diplomatkinje EU, Kaje Kalas da zemlje dobrovoljno doniraju čak 40 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini ove godine, čini se da je gotovo potpuno propao.
Plan pozajmice EU, kakav trenutno stoji, isključio bi potrošnju evra za američko naoružanje, ali i za veoma cenjenu britansku opremu, jer Britanija više nije članica bloka. U trenutku kada London radi u saradnji sa Parizom na formiranju mirovnih snaga za Ukrajinu, ovo mnogima deluje kao birokratski preterivanje.
U Briselu, zvaničnici kažu da je rešenje da britanski premijer Kir Starmer potpiše sveobuhvatan sporazum o odbrani i bezbednosti sa EU na planiranom samitu u maju. Obe strane to žele. Međutim, za neke u EU postoji još jedan problem: Taj sporazum, kako kažu diplomate iz određenih priobalnih zemalja, mora da obuhvati i nova uređenja za stvari poput prava na ribolov.
Tako bi budućnost evropske odbrambene saradnje mogla biti blokirana klasičnim “bregzitskim” sporom o ribi.
“Ako” a ne “kada” će doći do primirja
Govoreći privatno, diplomate i zvaničnici izveštavaju da u Briselu postoji novi i mračan osećaj „realizma“.
Evropljani sada prepoznaju da nikada neće biti deo mirovnih pregovora koje Tramp ima na umu, i čini se da neće biti u mogućnosti da zamene podršku koju je Amerika pružila Kijevu u smislu vojne pomoći, bez obzira na to šta Kalas želi.
Kao što je rekao Kristerson, švedski lider: „Jasno je da EU nije ‘to’ kada je reč o odbrani. Šira Evropa, kako je sugerisao, možda jeste“.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, Starmer je sreo vojne planere koji rade na naporima da dizajniraju potencijalne vojne snage sastavljene od zemalja poput Velike Britanije i Francuske, koje bi pomogle u garanciji bilo kakvog budućeg mira protiv ruskih napada. Ipak, čak ni on nije zvučao sigurno, često kvalifikujući svoje komentare sa rečima: „Ako dođe do dogovora“.
