Donald Tramp kaže da bi Kanada trebalo da postane 51. država. Trebalo bi da pazi šta želi, “savetuje” mu “Politiko”.
“Politiko” piše da najnovija Trampova izjava (verovatno) nije ozbiljna ideja, ali da novoizabrani predsednik nastavlja da vreba saveznika SAD na severu, ne bi li ih priključio uniji.
U ponedeljak, nakon što je kanadski premijer Džastin Trido najavio da će se povući, Tramp je na društvenim mrežama objavio da „mnogi ljudi u Kanadi VOLE što su 51. država“.
U utorak je objavio mapu Kanade, obojenu u američku zastavu sa zvezdicama u prugama.
Tridou se to nije dopalo.
“Politiko” je odlučio da Trampa shvati bukvalno, ali ne ozbiljno, pa je postavio pitanje – koje su neposredne političke implikacije ako bi Kanada postala deo Sjedinjenih Država?
Odgovor je, prema njihovoj analizi, da bi demokrate imale značajne koristi, jer bi nova velika država Kanada predstavljala „drugu Kaliforniju“.
Bila bi to ogromna „plava“ država, sa desetinama poslaničkih mesta i koja bi dala ogromnu prednost demokratama u Elektorskom kolegijumu SAD.
Ako bi im Kanada bila sigurna, demokrate bi trebalo da pobede samo u dve kolebljive države na predsedničkim izborima 2028. Dakle, sve i da je Kanada već bila deo SAD, Tramp bi svejedno pobedio Kamalu Haris u novembru 2024. godine, jer je dobio svih sedam kolebljivih država.
Kako bi to izgledalo u brojevima:
Senat:
Kanada bi dobila dva senatora, a s obzirom na njenu prevashodno liberalnu orijentaciju, nema sumnje da bi oni bili demokrate, piše “Politiko”.
To bi neznatno smanjilo marginu republikanaca u odnosu na sadašnji Kongres: u Senatu bi bilo 53 republikanca i 49 demokrata. Republikanci bi sebi mogli da priušte dva „prebega“, sa izabranim potpredsednikom Džej-Di Vensom koji bi prekinuo nerešen rezultat 51-51.
Predstavnički dom:
Održavajući broj od 435 članova, preraspodelom bi Kanada dobila 45 mesta. To bi bilo samo jedno manje od Kalifornije, koja bi imala 46 mesta.
Ukupno bi 31 država izgubila bi mesto u korist Kanade. Kalifornija bi izgubila šest, Teksas četiri, Florida tri, Njujork, Ilinois, Pensilvanija i Severna Karolina po dva; a po dve desetine bi izgubilo po jedno mesto.
To bi gotovo sigurno povećalo broj demokrata u Predstavničkom domu, ali je nemoguće znati u kojoj meri, zbog promene distrikta. Plava država može izgubiti crveno mesto i obrnuto, a neki od 45 kanadskih okruga bi mogli biti republikanski. Agresivno nametanje bilo koje strane moglo bi značajno da promeni ishode nekih budućih izbora.
Elektorski kolegijum:
Promena broja mesta u Predstavničkom domu takođe bi značila značajan pomak u Elektorskom kolegijumu, preoblikujući buduće predsedničke izbore.
Trenutno, plave države imaju 226 (gotovo sigurnih) elektorskih glasova, crvene države 219, a sedam bojnih polja – Mičigen, Viskonsin, Pensilvanija, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona – imaju 93.
Sa 47 elektorskih glasova Kanade (45 mesta u Predstavničkom domu + dva senatora), demokrate bi ušle na izbore sa 253 mesta, republikanci bi imali 202, a bilo bi ih 85 za preuzimanje.
Demokratskom kandidatu bi trebalo samo 18 elektorskih glasova da bi došao do 271 i osvojio većinu od sadašnjih 540 glasova na Izbornom kolegijumu. To bi zahtevalo samo dva bojna polja, dok bi republikanci morali da pobede u najmanje pet.
To bi bio veliki nedostatak za republikance, ali ne i nepremostiv. Tramp bi u 2024. ipak pobedio.
Ali 2028. bi sigurno bila zanimljiva – posebno kada Grenland postane 52. država, šaljivo na kraju teksta konstatuje “Politiko”.
