Gordana Ilić-Marković, profesorka slavistike na bečkom Univerzitetu i autorka knjige "Dnevnik Velikog rata", koja je izašla na nemačkom i prevedena na srpski jezik, naglasila je da je Veliki rat tema koja je važnija od Drugog svetskog rata.
Tako je ukazala da je, na primer, srpskohrvatski jezik uveden u Srbiji okupacijom naše zemlje 1915. godine.
Prvi svetski rat, prema njenim rečima, skoro je dospeo u zaborav, i malo je knjiga srpskih autora prevedeno na nemački jezik.
Akademik Ljubodrag Dimić, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, koji je predstavio knjigu "Srbija u Velikom ratu", istakao je da je najbolje istorija sačuvana u literaturi. On je kazao da se već jedan vek među istoričarima vodi kontroverzna diskusija o uzrocima Prvog svetskog rata, postavljajući pitanje da li uzrok treba tražiti u pucnjima Gavrila Principa, ili je taj atentat bio zgodno izabran povod za započinjanje dugo pripremanog rata.
Dimić je naglasio da nema saglasnosti u odgovoru ko su vinovnici rata, dodajući da revizija istorije nesumnjivo ima svoju političku pozadinu.
Robertovi preci iz VukovaraAustrijski režiser Robert Gokl, urednik u austrijskoj državnoj televiziji ORF i autor dokumentarnih filmova o Prvom svetskom ratu, najpre je kazao da su njegovi preci iz sela Viškovci kod Vukovara, ali da je njegov otac dolaskom u Austriju raskinuo s prošlošću i da mu nije ni pominjao korene. |
Događaji, kako je podvukao, dobijaju smisao ako se posmatraju u procesu, i zato je, u svojoj knjizi priču o Prvom svetskom ratu pratio od Berlinskog procesa.
Dobitnik "Ninove" nagrade, pisac Aleksandar Gatalica, autor knjige "Veliki rat", ukazao je da građani pred početak Prvog svetskog rata nisu znali šta ih očekuje, iako istoričari tvrde da je sve bilo predodređeno za rat.
Posle Balkanskih ratova građani su očekivali bolja vremena, da će Srbija biti regionalni faktor i nisu očekivali još jedan rat.
Austrijski književnik i publicista Rihard Šubert, koji je napisao knjigu "Petak u Sarajevu", ukazao je na revizionističke tendencije na stotu godišnjicu početka Velikog rata.
On je rekao da napredak u shvatanju istorije može biti postignut jedino većim oslobađanjem od ideologije
Promena imenaRihard Šubert, čiji je deda bio u austrougarskoj mornarici, rekao je da je austrijska štampa namerno promenila ime Ivana Kranjčevića u Milan, čoveka koji se često pominjao u vezi s atentatom u Sarajevu, i da je prećutkivala saučesnike Muhameda Mehmedbašića i Đulagu Bikobca jer bi njihovo pominjanje promenilo utisak da se radi o srpskoj zaveri. |
