Iako su poboljšani uslovi rada, u prošloj godini u tri najveća kardiocentra Srbije – "Dedinju", "Kamenici" i KCS, došlo je do drastičnog smanjena broja hirurških zahvata.
Da stvar bude još gora, u nekim klinikama zabeleženo je znatno povećanje smrtnosti posle operativnih zahvata.
Ovo smanjenje operacija došlo je u vreme kada se između dve i po i tri hiljade kardiovaskularnih bolesnika trenutno nalazi na raznim listama čekanja.
Od te brojke, čak dve trećine – bez obzira što su životno ugroženi – na red za operacije doći će najranije za oko osam meseci, a najkasnije za dve godine i više. Mnogi od njih, stručnjaci ne kriju, neće dočekati trenutak kada će leći na operacioni sto jer će pre toga – umreti.
Za ovako nepodnošljivu situaciju u srpskoj kardiohirurgiji, najodgovorniji u tim klinikama i Ministarstvu zdravlja opravdanje traže i vide uzroke pre svega, u nedostatku kadrova, a potom u neadekvatnoj opremi i manjku hirurških sala.
– I na mojoj klinici oseća se nedostatak kadrova. Trenutno imamo jedanaest kardiohirurga, od čega su četvorica u poodmaklim godinama. Kad oni odu u penziju imaćemo problem – kaže profesor dr Mile Vraneš, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.
Međutim, ozbiljni analitičari tvrde suprotno – kadrova ima, ali problemi leže u ljudskim i organizacionim slabostima na tim klinikama. Zavist, sujete, obračuni i posebno dnevna politika kumovali su srozavanju ovog segmenta srpske medicine, kažu oni. Smene i obračuni sa najsposobnijim kadrovima ključni su problem u našoj kardiohirurgiji.
– Tragično stanje nastalo je posle progroma nad najboljim kadrovima. Oterani su svi koji su u svetskim razmerama bili imena. Ta nesreća krenula je iz Sremske Kamenice, kada je bukvalno najuren profesor Ninoslav Radovanović i jedan od najperspektivnijih kadiohirurga, docent dr Aleksandar Nikolić.
Potom je iznenada, dekretom iz "Dedinja", poslat u penziju profesor Božina Radević. Na kraju, smenjen je profesor Miljko Ristić iz Klinike za kardiohirurgiju KCS, stručnjak svetskog glasa.
Na njihova mesta postavljeni su partijski drugovi, bezimeni kardiohirurzi. I nesreća je došla jer sada više nema ko da podučava mlađe – priča za "Vesti" doktor iz Sremske Kamenice, koji je želeo da ostane anoniman.
A obračuna je bilo, i to baš sa onim kadrovima koji su srpskoj kardiologiji i u vreme najžešćih sankcija, nemaštine i bombardovanja čuvali dobar glas.
Profesor Radević je 1996. godine, kad ni hirurškog konca nije bilo u zemlji, uspešno izvršio prvu transplantaciju srca u "Dedinju", a odmah potom i jetre.
Nastavio je sa tim uspesima do 2003., sve do pojave "partijskih komiteta". Od tada je počelo da se sve lagano urušava.
Nekad i sadU 2007. godini sadašnji tim hirurga Klinike za kardiohirurgiju KCS, pod vođstvom prethodnog direktora profesora dr Ristića (i to u dve hirurške sale), oborio je svetski rekord izvršivši na otvorenom srcu 1.509 najtežih hirurških zahvata.
Za prvih pet meseci prošle godine urađeno je 600 operacija, dok je posle smene Ristića za sedam preostalih meseci u tri hirurške sale urađeno svega 650 operacija, odnosno ukupno 1.250.
Zašto je umesto očekivanog povećanja došlo do drastičnog smanjenja operativnih zahvata, i to u godini poboljšanih uslova (sala više, operacija manje) ostaje pitanje bez odgovora, ali i glavobolja građana koji sve češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. |
