Iako je politika najkritikovanija i najogovaranija sfera socijalnog života, mnoge je opčinila. Interesi i tumačenja su razni, a da bi neko bio zdrav i pravedan političar, trebao bi da se nauči poštovati volju većine, da se zna ophoditi sa masama i protivnicima, ali i da voli ljude. A, može li se to naučiti? Ovakve odgovore daje, rođenjem Parižanka Ivana Stojanović (24), ćerka mame, takođe, rođene u Parizu Daliborke i tate Beograđanina Nenada.
Ivana je danas predsednica Odbora za saradnju sa francuskim institucijama pri Savezu Srba Francuske, ali deluje i dalje i više, odnosno, angažovana je u politici zemlje našeg prijema.
-Od 2011. godine radim za gradonačelnika Pariza 15. pariskog arondismana. Bila sam angažovana za izbore 2012, potom i poslednje opštinske izbore i to na strani kandidatkinje za gradonačelnika Pariza Natali Košusko-Morize – objašnjava Ivana.
Upućujemo joj pitanje: "Zašto politika?", a ona, takoreći, pitanje ne shvata, jer je to njen sasvim normalan izbor i jasno i glasno tvrdi da je to put kojim želi i u budućnosti da se kreće. Ukratko, to voli.
– Hoću da sam angažovana u životu sredine gde živim, dakle, u 15. pariskoj opštini, a kako sam urbanizam diplomirala na Sorboni i vodim privatnu firmu, sled je logičan, uostalom, urbanizam je naklonjen politici. Iako je zamršena i složena, po mom viđenju politika je briga za dobro naroda. Nema tu filozofije, ako je u dobrim rukama svaki politički program je dobar. A dobar političar je onaj koji ne prilazi većini, već
većina prilazi njemu – kaže Ivana.
Član je UMP stranke (na primer, one Sarkozijeve), na sastancima je jedna od najmlađih i veoma zapažena, ali i mudro (politički) rasuđuje da je važno biti dobar sa svakom partijom. I, za nju politika nije nauka, već – umetnost.
Ne krije Ivana zahvalnost roditeljima što su je uputili na sve što potiče iz matice, pa srpski govori besprekorno, zbog tate svake godine ide u Beograd, zbog mame u okolinu Valjeva, spontano se povezala sa srpskom dijasporom i postala njen aktivista.
-Želja mi je da se Savez Srba Francuske više poveže sa francuskim institucijama, a ja da Francuzima osvetlim naše bolje lice. Ima tu velikog posla, naučila sam da jednu laž ne može oprati stotinu istina – zaključuje Ivana.
|
Mamina kuhinja
Važnost obrazovanja
|
