A, može li se to naučiti? Ovakve odgovore daje, rođenjem Parižanka Ivana Stojanović (24), ćerka mame, takođe, rođene u Parizu Daliborke i tate Beograđanina Nenada.
Ivana je danas predsednica Odbora za saradnju sa francuskim institucijama pri Savezu Srba Francuske, ali deluje i dalje i više, odnosno, angažovana je u politici zemlje našeg prijema.
-Od 2011. godine radim za gradonačelnika Pariza 15. pariskog arondismana. Bila sam angažovana za izbore 2012, potom i poslednje opštinske izbore i to na strani kandidatkinje za gradonačelnika Pariza Natali Košusko-Morize – objašnjava Ivana.
Upućujemo joj pitanje: "Zašto politika?", a ona, takoreći, pitanje ne shvata, jer je to njen sasvim normalan izbor i jasno i glasno tvrdi da je to put kojim želi i u budućnosti da se kreće. Ukratko, to voli.
Mamina kuhinja– Mama kuva francuske specijalitete na srpski način i to prolazi. Kolo ne znam da igram, a volim da gledam. Kod kuće se sluša Zdravković po tatinoj želji, po maminoj su naši rokeri osamdesetih godina, a moj je izbor Valjevčanin Željko Joksimović. Tata i mama vode humanitarnu organizaciju Dobre vile i poverenici su Kraljevine Srbije za Francusku, nedavno im je uručen Orden za zasluge od strane prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića – otkriva Ivana.
Važnost obrazovanja– Društvo mi je više francusko, a razumeju moje političko angažovanje, znaju da je to deo mene. Ja bih vršnjacima -zemljacima poručila da se trude u školi kako bi pokazali da Srbija može da izađe iz krize, da uče strane jezike, ako mogu da vide kako se radi i živi u inostranstvu, da čitaju engleske, nemačke i francuske knjige i što je najvažnije – da ne zaborave srpski i odakle potiču – nabraja mlada političarka Ivana. |
– Hoću da sam angažovana u životu sredine gde živim, dakle, u 15. pariskoj opštini, a kako sam urbanizam diplomirala na Sorboni i vodim privatnu firmu, sled je logičan, uostalom, urbanizam je naklonjen politici. Iako je zamršena i složena, po mom viđenju politika je briga za dobro naroda. Nema tu filozofije, ako je u dobrim rukama svaki politički program je dobar. A dobar političar je onaj koji ne prilazi većini, već većina prilazi njemu – kaže Ivana.
Član je UMP stranke (na primer, one Sarkozijeve), na sastancima je jedna od najmlađih i veoma zapažena, ali i mudro (politički) rasuđuje da je važno biti dobar sa svakom partijom. I, za nju politika nije nauka, već – umetnost.
Ne krije Ivana zahvalnost roditeljima što su je uputili na sve što potiče iz matice, pa srpski govori besprekorno, zbog tate svake godine ide u Beograd, zbog mame u okolinu Valjeva, spontano se povezala sa srpskom dijasporom i postala njen aktivista.
– Želja mi je da se Savez Srba Francuske više poveže sa francuskim institucijama, a ja da Francuzima osvetlim naše bolje lice. Ima tu velikog posla, naučila sam da jednu laž ne može oprati stotinu istina – zaključuje Ivana.
