Gotovo koordinirano sa kancelarkinim nastupom u Australiji, magazin "Špigl" u opširnom članku analizira zašto je u roku od godinu dana Rusija od "teškog partnera postala protivnik", i zašto Putin interesovanje "usmerava u pravcu nestabilnih balkanskih država". U prilog toj tezi, ovaj list prenosi izvode iz studije nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, u kojoj je opisano kojim sve sredstvima Moskva pokušava da Beograd i balkanske države usko veže za sebe.
Ko koga peca
U poverljivom vladinom dokumentu pod naslovom "Uticaj Rusije u Srbiji" navodi se da se to ne dešava samo preko tesne vojne saradnje i kroz ruske isporuke gasa. Moskva koristi i ‘javnu diplomatiju sa jasnom panslavenskom retorikom" koja uživa visok ugled u Srbiji, pre svega zbog držanja u pogledu Kosova. "Putinov cilj je da balkanske države tako stavi pod pritisak da se one ili distanciraju od članstva u EU ili da kao članice utiču na Uniju svojim proruskim odlukama", tumači za list evropski političar Brok.
Strateški BalkanProšle srede je u Veću bezbednosti UN Rusija iznenađujuće glasala protiv produženja Eufor misije u Bosni, navodi "Špigl". Istovremeno je Rusija bila protiv najavljene kandidature Nemačke za predsedavajućeg Oebsu 2016. godine, a nedavno je direktor političkog odeljenja nemačke ambasade u Moskvi Sabine Štor proglašena personom non grata zbog kritičkog stava prema Rusiji. Osim ovih diplomatskih podbadanja, nemačka vlada vidi na Balkanu široko rasprostranjeno delovanje Rusije, kojim Putin želi da spreči dalje približavanje i prijem balkanskih država u EU. ‘Rusija pridaje Zapadnom Balkanu strateško značenje", navodi se u analizi nemačkog Ministarstva spoljnih poslova. |
Isto važi i za Bosnu i Hercegovinu, kaže se dalje. "Ima se utisak da Rusija preko Republike Srpske pokušava da dobije uticaj u celoj BIH", objašnjava dodatno i nemački ministar poljoprivrede Kristijan Šmit. To po njemu otežava put susedne Srbije u EU.
Dokaz za navodne aspiracije Kremlja ‘Špigl" nalazi u strateškom dokumentu "Ruska soft -pauer strategija na Balkanu", koji je uticajni Savet za spoljnu politiku predočio Putinu. U njemu se iznose dalji planovi kojima Moskva pokušava da "upeca balkanske države". "U ovom regionu tradicionalno povezanom sa Rusijom ne smemo se ograničiti samo na to da investiramo u firme", citira se iz tog dokumenta, ‘već moramo uložiti novac u infrastrukturu i u ljude, koji na Rusiju gledaju kao na alternativnu silu u svetu".
Dalje piše da je Moskva već investirala 750 miliona evra u 350 kilometara srpske železnice i da ima više sličnih investicionih projekata na Balkanu: Lukoil poseduje 79,5 odsto lokalne benzinske mreže Beopetrol, a Gasprom drži većinu u najvećem gasovodu Srbije.
"Ruske investicije su dale perspektivu ovom regionu, koji je teško pogođen NATO bombardovanjem 1999. godine. U Crnoj Gori je Rusija na vrhu liste inostranih investicija, a trećina firmi pripada Rusima. U Bosni i Hercegovini su poslednjih godina neke energetske firme i elektrane privatizovane, a mnoge su postale rusko vlasništvo".
Usijani telefon
U pomenutoj studiji se ujedno konstatuje da je Putinova strategija veoma uspešna u Srbiji: ‘Prilikom svoje posete Beogradu pre nekoliko nedelja, šef Kremlja je dočekan sa najvećim počastima, a srpski predsednik Tomislav Nikolić je ruskom gostu uručio najviši orden države. Osim toga, Srbija se opire tome da uvede sankcije protiv Rusije, kao što je to učinila EU".
To sve je trn u oku Berlinu, konstatuje ‘Špigl". "Slike bliske srpsko-ruske saradnje su sa našeg stanovišta neprimeren znak u trenutku kada Beograd treba da naglasi svoju EU opredeljenost", procenio je razvoj događaja jedan nemački diplomata. Kancelarka Angela Merkel pokušava da na diplomatski način spreči ‘Putinovu ofanzivu". Na balkanskoj konferenciji u Berlinu krajem avgusta ona je pozvala države tog regiona da se drže evropskog kursa, a srpskog premijera Vučića je nastojala da odvrati od potpisivanja ugovora o izgradnji ruskog centra za zaštitu od katastrofa, iza kojeg bi, kako Nemci strahuju, moglo da stoji trajno prisustvo ruskih tajnih službi na Balkanu.
Putinovo rvanje za uticaj se ne zaustavlja van granica EU, piše nemački magazin. Sada Putin nastoji da utiče na politiku u Bugarskoj, koja je tradicionalno prijateljska prema Rusiji i zavisna od isporuka nafte i gasa.
Sankcije podelile EUPutin je, smatra se, spreman da u susednim zemljama sprovede ruske interese – ekonomski, politički, a po potrebi i vojno. S druge strane, Zapad nije naročito voljan da zbog Ukrajine ili Moldavije uđe u rat. Čak su i privredne sankcije prema Rusiji sporne kako u EU, tako i u jednom delu nemačke javnosti. Kritičari Moskve, međutim, smatraju da ih treba održati sve dok cena ne postane previsoka za Putina. To sigurno neće biti lako, jer je Merkelova u poslednjoj rundi već imala problema da ubedi skeptičare poput italijanskog premijera Rencija ili Mađara Viktora Orbana da se slože sa proširenjem sankcija prema Moskvi. |
Tako se ovih dana u Berlinu smenjuju stanja ošamućenosti, uzbune i nemoći, a u nedostatku alternative, frustrirani nemački ministar Štajnmajer se drži devize "čak i kada ste sto puta razočarani i bez uspeha, diplomatija znači da i 101. put pozvonite na vrata". Pitanje je samo da li sa druge strane vrata nisu već odavno zaključana, zaključuje ‘Špigl".
Ponovo ulaze u modu recepti iz hladnog rata, ističe ‘Špigl". Situacija je još teža nego u kasnoj fazi Sovjetskog saveza, kada se Moskva ako ništa drugo držala dogovorenog. "Kremljologija" je zamenjena ‘putinologijom", sa podjednako spekulativnim rezultatom. I posle brojnih dijaloga sa ruskim predsednikom (više od 35 telefonskih razgovora), nemačka kancelarka ne zna šta Putin zaista hoće u konfliktu sa Zapadom. ‘Prema Putinovom uverenju, SAD su uništile međunarodni pravni sistem i teže ka unipolarnom svetskom poretku a Amerika je odgovorna ne samo za islamski terorizam, nego i za konflikte u Iraku, Siriji i Libiji…
