Najveći od najvećih političkih skandala svih vremena je afera Votergejt. Barem za sada. Ova afera je koštala fotelje predsednika SAD Ričarda Niksona, koji je bio primoran da odstupi sa funkcije, kako ne bi bio opozvan. Međutim, trenutni slučaj američkog predsednika Donalda Trampa i silne istrage koje se vode, prete da pomuti “slavu” ove afere.
Sve je počelo jedne tople vašingtonske večeri, 17. juna 1972. godine. Pod okriljem mraka petorica muškaraca obučenih u tamnu odeću, petljalo je oko ulaznih vrata kancelarije Demokratskog nacionalnog komiteta u stambeno-poslovnom kompleksu Votergejt. Mnogi nisu ni slutili da je sudbina predsednika Niksona tada bila odlučena.
Jedan odgovorni policajac bio je začetnik političkog zemljotresa koji se ne pamti u analima. Primetio je obijenu bravu, ušao u kancelarije i na delu uhvatio kradljivce. Ispostavilo se da su svi bivši i iskusni operativci CIA i FBI, koji su bili deo tima “vodoinstaltera” i plaćeni novcem iz Niksonovog tima za reizbor. Možda bi se ovaj incident zabašurio, na kraju krajeva u prvo vreme su o tome pisali kao o običnoj pljački na stranama novina sa lokalnim, vašingtonskim vestima, da nije bilo dvojice novinara “Vašington posta”, Boba Vudvorda i Karla Berštajna, ali prevashodno njihovog glavnog urednika Bena Bredlija. Svakako ne treba zaboraviti ni njihov “izvor” iz vrha Niksonove administracije, takozvano “duboko grlo”, koji im je dostavljao informacije. Decenijama kasnije objavljeno je da je to bio Mark Felt, vršilac direktora FBI.
