Političko nebo Austrije i Evrope zatreslo se sredinom maja kada je izbila afera sa snimkom lidera desničarske Slobodarske partije i austrijskog vicekancelara Hajnca-Kristijana Štrahea i njegovog bliskog saradnika Johana Gudenusa, koji razgovaraju sa navodnom nećakom ruskog tajkuna i obećavaju joj državne poslove u zamenu za finansijsku pomoć.
Reporteri “Vesti” istraživali su političke zemljotrese koji su poslednjih decenija bili u medijskoj žiži. Podmetanja i nameštaljke su stari koliko i sama politika. Ipak, nekada su se seks-skandali, problemi sa drogom, korupcijom, ljubavnicama ili ljubavnicima, dobro krili od očiju javnosti. Međutim, razvojem medija, pogotovo poslednjih godina, zahvaljujući društvenim mrežama, skoro je nemoguće bilo šta sakriti.
U aferi Štrahe, sve je relativno brzo završeno. Nakon što je sporni snimak ugledao svetlo dana, austrijski političar je dao ostavku na mesto vođe FPO i napustio vladu Austrije. Čak je odbio i da bude poslanik u Evropskom parlamentu, nakon izbora održanih nedelju dana kasnije. Iako u mnogim krugovima opisivan kao populista, nije pokušavao da objasni svoje postupke, krivi tajne službe, razne centre moći i tako izbegne odgovornost, već se tiho povukao.
Za ovakve političke krahove žrtve obično optužuju bezbednosne službe. Iako niko ne sumnja da tajne agencije raznih zemalja imaju mnoge kompromitujuće snimke javnih ličnosti, prevashodno dokaze o njihovoj korumpiranosti, to ne mora da znači da su one krive za sve afere. Nema sumnje da nijedna bezbednosna služba neće emitovati kompromitujući snimak bez odobrenja političara sa vrha.
Sa druge strane, razgranate privatne detektivske i informativne agencije, koje za novac mogu da organizuju pratnju i snimaju mete, poslednjih decenija su sve brojnije. Skupljanje prljavog veša protivnika, nažalost, nije više hobi već opsesija pojedinih političara, kako bi jedni druge mogli da ucenjuju.
U ovom istraživanju nećemo se baviti podmetanjima i ucenjivačkim dokumentacima, već najvećim političkim potresima koji su izazvali ozbiljne posledice. I dalje se pominje afera “Votergejt” koja je koštala predsedničkog mesta Ričarda Niksona, pa seks skandal čiji je glavni junak bio Bil Klinton, kao i “Odebreht” afera u Južnoj Americi…
Ko su ljudi umešani u skandale, kako do njih dolazi, ko preuzima odgovornost i koga optužuju? Da li je neko išao u zatvor i iz kog razloga? Sve su to činjenice koje treba znati kako bi se što tačnije predstavilo zašto su ovakvi događaji tako moćno političko oružje zbog čega padaju i vlade, a predsednicima preti višegodišnja robija.
Iz fotelja na robiju
Od kada se ljudi bave javnim poslom, afere će nervirati njihove učesnike i u isto vreme zabavljati građane, ali i razočarati. Oni su i jedan od razloga što je širom sveta sve više ljudi razočaranih politikom i blatom u kojem se valjaju predstavnici vlasti. Dobro je da poslednjih godina političari spremno prihvataju odgovornost i napuštaju udobne fotelje, neki odlaze i u zatvor, što je pouzdan znak da sistem ipak funkcioniše.
“Zlatni tuš” i Tramp
Američki predsednik Donald Tramp ne samo što je optuživan za saradnju sa Rusijom tokom predsedničke kampanje 2016. godine, već je sumnjičen da je organizovao bahanalije u moskovskom hotelu Ric Karlton 2013. tokom izbora Mis univerzum, održanog u glavnom gradu Rusije.
Naime, prema izveštaju bivšeg britanskog obaveštajca Kristofera Stila, naručenog od Republikanske stranke, navodno je Tramp, nakon izbora za mis koji je on organizovao, u predsedničkom apartmanu hotela pozvao prostitutke, koje su urinirale po krevetu na kom je tokom ranije posete Moskvi spavao predsednički par Obama. “Zlatni tuš” su navodno izvele prostitutke, a to su snimale ruske bezbednosne službe. Tokom istrage specijalnog tima Roberta Malera dokazi za ove tvrdnje nisu nađeni, ali je ova priča pratila prvog čoveka SAD tokom prve dve godine njegovog mandata.
