Nekadašnji premijer Japana, Šinzo Abe 8. jula podlegao je povredama u bolnici Medicinskog univerziteta u Nari nakon što je na njega izvršen atentat tokom skupa u tom gradu, a povodom izbora za Donji dom parlamenta ove zemlje. Iz puške ručne izrade na Abea je pucao veteran japanske mornarice Tecuja Jamagami (41).
Ironično deluje podatak da je u zemlji od 125 miliona stanovnika, gde vlada stroga kontrola oružja, ovo jedno od retkih ubistava vatrenim oružjem jer su lokalni propisi veoma rigorozni po tom pitanju. Abe je bio premijer Japana u dva navrata; od septembra 2006. do septembra 2007. godine, a zatim i od decembra 2012. do septembra 2020. Prema dosadašnjim, dosta šturim izveštajima, Jamagami se odlučio na ovaj korak zato što je bio uveren da je bivši premijer bio povezan sa jednom verskom grupom kojoj je njegova majka uplatila veliku donaciju da bi ubrzo doživela finansijsku propast.
“Moja majka se uplela u religijsku grupu i bio sam ogorčen zbog toga”, rekao je policiji.
Poslednji atentat na nekog političara u Japanu zabeležen je 2007. kada je upucan gradonačelnik Nagasakija, a napad na aktivnog ili bivšeg premijera ove zemlje poslednji put se odigrao pre skoro jednog veka, 1936. godine. Ipak, Japan je mesto gde se pre 62 godine odigrao i prvi atentat tokom nekog TV prenosa.
Tokom predizborne kampanje 17-godišnji Otoja Jamaguči, izrevoltiran stavovima Inejira Asanume koji se zalagao za približavanje Rusiji i Kini, a za raskid savezništva sa SAD, tokom političke debate u Tokiju, 12. oktobra 1960, ubo ga u stomak zbog čega je ovaj političar kasnije preminuo. Jamagači je nekoliko nedelja kasnije počinio samoubistvo.
Za razliku od Japana, u ostatku sveta napadi na političare, a posebno čelnike država nisu nimalo retki. U temi broja, “Vesti” istražuju koja je pozadina tih atentata, ali i uz pomoć sagovornika, svakog stručnjaka u svojoj oblasti, analiziraju koji su atentati promenili istoriju čovečanstva, ali i Srbije.
Prof. dr Predrag J. Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju i jedan od najvećih srpskih istoričara današnjice, kaže da se iskustvo vezano za dosadašnje napada na visoke zvaničnike država može podeliti na tri osnovne grupe.
– U prvoj grupi su atentati koje organizuju političke grupe. U drugoj grupi su to potezi “vukova samotnjaka” i takvo je najverovatnije i ubistvo 35. predsednika SAD Džona Kenedija, 22. novembra 1963. godine u Dalasu, Teksas, bez obzira na brojne teorije zavere koje sumnjiče čak 42 organizacije i 214 pojedinaca. Treću grupu čine ubistva bez pronađenog počinioca i tu je najbolji primer ubistvo švedskog premijera Ulofa Palema – kaže dr Marković.
Palme je ubijen 28. februara 1986. u centru Stokholma dok se uveče vraćao iz bioskopa sa suprugom. Atenator je pucao premijeru u leđa iz neposredne blizine, a švedska policija je pune 34 godine posvetila pokušajima da rasvetli ovaj slučaj i pronađe ubicu. Na kraju, početkom juna 2020, nakon 10.000 ispitanih osumnjičenih i svedoka, 134 lažna priznanja ubistva – istražitelji su saopštili da su okončali istragu zato što je “čovek za koga se veruje da je ubica, Stig Engstrem, mrtav punih 20 godina”!
– Kako je osoba mrtva, ne mogu da podignem optužnicu te sam odlučio da zatvorim istragu – rekao je glavni tužilac Krister Peterson medijima.
Jedan od vodećih srpskih naučnika iz oblasti bezbednosti, prof. dr Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost kaže da se motivi atentata na visoke zvaničnike država ne mogu pojednostavljeno posmatrati.
– Motivi nikad nisu bili isti. Svaki atentat se mora sagledavati kroz posebnu prizmu koja obuhvata političke, ekonomske i bezbednosne prilike. Na ova tri važna segmenta treba dodati i druge okolnosti kao sto su sociološke prilike, istorijske zablude, ali i često zaboravljane motive kao što su religijski – naglašava dr Trifunović.
Orden za prijatelja
Šinzo Abe važio je za velikog prijatelja Srbije zbog čega je bio i jedini strani političar koga je za Vidovdan, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić odlikovao ordenom Republike Srbije na lenti, zbog očuvanja prijateljskih odnosa i poboljšanja saradnje dve zemlje. Nakon vesti o njegovoj smrti, predsednik Srbije je uputio telegram saučešća u kome je naveo da je reč o japanskom političaru koji je dao veliki doprinos razvoju odnosa Srbije i Japana.
“Sa tugom i nevericom sam primio vest o tragičnoj smrti Šinza Abea, izuzetnog državnika i čoveka, koji je svojim ozbiljnim i odgovornim pristupom političkim izazovima svog vremena, ostavio poseban legat na globalnoj političkoj sceni”, naveo je Vučić u telegramu.
