Ispred novopazarske gimnazije, sačekao nas je naš “stari poznanik” i dugogodišnji štićenik Humanitarnog mosta “Vesti”, Nikola Matković, sada učenik drugog razreda ove srednje škole, đak pešak sa Golije i odlikaš koji ređa samo petice.
Razlog za ponovni susret bio je i više nego radostan, posebno što dolazi sa drugog kraja sveta u vidu vredne donacije (500 dolara) od anonimne familije iz Sidneja.
– Hvala za divnu vest, baš ste me obradovali. Obradovaće se mnogo i moji roditelji Slavomir i Jevrosima. Pomoć nam stiže u pravo vreme, u trenutku kada smo u kući ostali bez dinara i razmišljali kako ćemo dalje. Kao da su ti dobri ljudi znali da smo u nevolji. Bog ih je izgleda poslao da nam pomognu. Ipak, ne smem da preuzmem novac. Za nas su to velike pare, ipak ću poslati tatu Slavomira. Bojim se da me neko ne presretne i otme mi donaciju. Još sam dete, a put do sela je dug, jer još kroz šumu prolazim. U svakom slučaju, zahvalite se mnogo tim divnim ljudima. Pozdravite ih i poželite dobro zdravlje i svaku sreću! – poručio je Nikola.
Posle osnovne škole koju je završio u Osaonici podno Golije, do koje je svakodnevno kroz šumu pešačio do svog sela Vučinića, Nikola svakodnevno, delimično pešačenjem, a delom autobusom, dolazi u Novi Pazar gde je, uprkos dugom putovanju i teškim uslovima za život, najbolji u svom razredu, a i među najboljim đacima u školi.
– Još živimo u starom i trošnom kućerku sa zemljanim podom i bez kupatila. Često ponestane brašna, ulja, šećera i drugih namirnica. Koliko god se trudili, moji roditelji ne mogu da zarade za neku ozbiljniju rekonstrukciju i bolji život. Navikao sam se na to i ne pada mi teško, mada bih i ja voleo da se jednoga dana okupam u svom kupatilu i učim u toplijem domu – priča Nikola, uporni i neverovatno inteligentni đak čiji je cilj da jednoga dana postane programer, a možda i lekar, pa dodaje:
– Ko zna da li bih ja danas i bio gimnazijalac da nije bilo “Vesti” i dobrih ljudi sa raznih strana sveta. Pomažu nam od mog prvog razreda. Slali su nam novac za golo preživljavanje, kupili kravu, laptop, mobilni telefon, radni sto, vitrinu, knjige, odeću, obuću… Svi ti dobri ljudi su danas moja velika porodica. Za neke znam kako se zovu, a za neke koji žele da ostanu anonimni ne znam. Zna sve onaj “odozgo” i siguran sam da će nagraditi njihovu dobrotu.
Nakon Osnovne škole, upisao se najpre u Srednju tehničku školu u Novom Pazaru gde je, i bez mnogo učenja, ređao samo petice. Ali, pošto je završio prvi razred, shvatio je da mu je tehnička ipak “uska” i da želi još šire obrazovanje, pa je odlučio da pređe u gimnaziju. Morao je da položi i nekoliko dopunskih ispita, ali to za njega nije bio neki problem.
– Još u petom razredu u šahu je pobeđivao sve nastavnike, a sa mnogima je želeo da se takmiči u znanju. Nadam se da će takav biti i ubuduće – priča Nikolin otac Slavomir.
Naglašava da će donaciju od 500 dolara potroštiti pola “kuća”, a pola Nikola.
– Za kuću ćemo kupiti najneophodnije namirnice i lekove, platićemo i struju, a za Nikolu uplatiti knjige za treći razred i nabaviti nešto od obuće i garderobe. Hvala do neba toj dobroj familiji iz Australije, Bog neka ih čuva – poručuje Slavomir Matković.
Glad postala prošlost
Pre deset godina Nikolu smo sreli kako plače čekajući da kokoška snese jaje da bi mu majka Jevrosima spremila ručak. Danas Matkovići imaju dve krave (jednu su im kupili naši čitaoci, a drugu su sami zapatili), svinju i desetak kokošaka. Glad je njihova davna prošlost. Neostvarena želja im je patos i popravka krova, a maštaju o kupatilu.
– Nekoliko puta bili smo nadomak da uradimo patos, bar u jednoj sobi, ali bi se uvek isprečila bolest ili nešto drugo. Daće Bog, imaćemo i to – dodaje Slavomir.
Hvala i od Vuke
Donacija od 500 dolara anonimne familije iz Sidneja stigla je i u ruke samohrane majke Vuke Barbu (40) iz Mramorka, čije se kolo sreće okrenulo otkad su plemeniti čitaoci “Vesti”, među kojima i anonimna familija, obezbedili krov nad glavom i neku lepšu budućnost za njeno troje mališana, blizance Davora i Dijanu (10), kao i malog Savu (3).
– Ostala sam bez reči pred ovakvim darom. Hvala im do neba! Deca će biti presrećna, jer ću uz pomoć ovog novca uspeti da im dokupim sve što im treba za školu i pošaljem ih na ekskurziju. Naše dobrotvore neka Bog dragi čuva, daruje dobro zdravlje i sreću na svakom koraku – poručila je majka Vuka Barbu svojim dobročiniteljima.
