Proširenjem sa pet novih članica, Egiptom, Iranom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskom Arabijom i Etiopijom, koje su od 1. januara ove godine punopravne članice BRIKS, ova organizacija se proširila na čak 46 odsto svetske populacije, 37,3 odsto svetskog BDP-a i 43,1 odsto proizvodnje nafte na planeti.
Obuzdavanje dominacije
Ruska Federacija, jedan od osnivača, 1. januara je preuzela jednogodišnje predsedavanje, a ruski predsednik Vladimir Putin je izjavio da će Moskva tokom tog perioda učiniti sve da pet novih članica može “harmonično da se integriše u način rada organizacije”.
Od prvog dana 2024. punopravni član BRIKS-a je i Iran. U nedavnom intervjuu za “Vesti”, ambasador ove zemlje Rašid Hasanpur je naveo razloge koji su opredelili Islamsku Republiku Iran da pristupi BRIKS-u. On je istakao da njegova država podržava svaku inicijativu čija je namera uravnoteženje, obuzdavanje hegemonizma i unilateralizma.
– U multilateralnom svetu sve zemlje, pa čak i male, imaju ulogu. Dakle, multilateralizam može da obezbedi bolji mir, stabilnost i prosperitet u svetu. Na taj način će se smanjiti i krize, ali i tenzije – naveo je Hasanpur i podsetio da je Iran u spoljnoj politici pristalica multilateralizma.
On je ukazao da BRIKS, ali i svi drugi veliki pokreti koji se trenutno formiraju predstavljaju odgovor, reakciju na hegemonističke principe i politike koje primenjuju SAD i njeni saveznici.
– Mnoge sile, što svetske što regionalne, počele su da dižu glas protiv takvog koncepta. Od Indije, Kine, Rusije do Brazila. Zato je Iran pristupio BRIKS-u. Formiranje ovih organizacija ne znači nameru da se naprave novi centri moći ili proizvede novi Hladni rat. Jedina namera i cilj su da države nastave saradnju i unapređuju odnose na osnovu samostalnosti u odlučivanju, dijaloga i nezavisnosti – kaže Hasanpur.
Aktivan igrač
Dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije i predsednik Foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović ističe za “Vesti” da proširenje BRIKS-a nije samo kvantitativno, već predstavlja, kako navodi, i “kvalitativnu transformaciju ove organizacije u ključnog igrača u ubrzavanju promena globalnog ekonomskog pejzaža”.
– Za sada BRIKS čini više od 30 odsto globalne ekonomije sa ciljem da do 2050. godine ta brojka dođe do 50 posto. U BRIKS-u je i više od 40 odsto ukupne populacije planete. Na samitu u Johanezburgu 2023. su usvojene odluke o smanjenju zavisnosti od američkog dolara, dedolarizaciji u globalnoj trgovini, ali i ubrzano partnerstvo i podrška razvoju Afrike, reforme unutar UN, uključujući i Savet bezbednosti. Sve to su jasne poruke da BRIKS neće biti samo posmatrač, sledbenik ili glasač, već aktivni promoter u izgradnji novog, inkluzivnog i potpuno demokratskog svetskog poretka zasnovanog na vladavini univerzalnog međunarodnog prava koje podjednako obavezuje sve članice u svetskoj zajednici – objašnjava naš sagovornik.
Jovanović je ocenio da je širenje BRIKS samo deo “tektonskih promena” koje se dešavaju na planeti.
– Vreme je neviđenih promena, neke su tektonski globalne, neke regionalne sa globalnim implikacijama, neke nacionalne, a sve međusobno povezane. BRIKS je sa glavnim ulogama Kine i Rusije postao motor novog multipolarnog svetskog poretka – ističe on.
Jednakost za sve
Živadin Jovanović ističe da je BRIKS organizacija koja podržava i sledi ustrojstva međunarodnih organizacija poput SCO, EAEU, BRI ili G-20.
– Suština je u održavanju pozitivnog, konstruktivnog pristupa regionalnom i globalnom društveno-ekonomskom razvoju, modernizaciji i izgradnji strateške infrastrukture, ali i intenziviranju povezanosti, otklanjanju svih veštačkih prepreka za slobodan protok ljudi, dobara i kapitala, kao i iniciranje rešenja kriza i zajedničkih izazova. Uz ključne osnivačke ciljeve: solidarnost, pomoć u ublažavanju siromaštva i međusobnog poštovanja država, to je želja da čovečanstvo krene u pravcu inkluzivnog globalnog ekonomskog, političkog i bezbednosnog upravljanja zasnovanog na jednakosti, koegzistenciji i nemešanju u politička pitanja drugih zemalja – objašnjava Jovanović.
Pet osnivača
Pojam BRIKS je skraćenica država osnivača Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Nastao je 2008. na sastanku lidera tih zemalja u Jekaterinburgu, a termin BRIKS uveo je Džim O’Nil iz korporacije “Goldman Saks”. Na samitu BRIKS-a u Brazilu 2014. doneta je odluka o osnivanju Razvojne banke i zajedničkog monetarnog fonda, što je danas pandan MMF-u. Putin je tada rekao da je cilj projekata da obezbede nezavisnost zemalja BRIKS-a “od finansijske politike zapadnih država”.
Globalni uticaj
Zvaničnici Moskve više puta su izjavljivali da će BRIKS nastaviti kurs ka širenju globalnog uticaja. Među prioritetima će, kako su naveli, biti stvaranje zajedničkog mehanizma trgovinskog poravnanja u okviru ekonomija BRIKS-a.
