"S takvim imenom kada putujemo negde moramo uvek da objašnjavamo poreklo naziva, jer nam svi uzvraćaju da smo iz mesta Kastriljo gde se ubijaju Jevreji", rekao je gradonačelnik Lorenco Rodriges.
Ocenivši da takav naziv kalja ugled sela, Rodriges je odlučio da danas, na dan kad se održavaju izbori za Evropski parlament, održi I referendum. Rodriges je rekao da će 3. juna pokrenuti zvaničnu proceduru za promenu imena sela koje se nalazi 260 kilometara severno od Madrida.
Dokumenti pokazuju da je originalno ime sela bilo Kastriljo Motahudios, što znači "Jevrejsko brdo", za razliku od Matahudios, gde se u tom jednom slovu razlike značenje imena drastično menja.
Ime "Ubij Jevreje" datira iz 1627, više od jednog veka posle španskog edikta iz 1492. kojim je Jevrejima naređeno da postanu katolici ili da napuste zemlju. Oni koji su ostali suočili su se sa španskom inkvizicijom, a mnogi od njih bili su spaljeni na lomači.
Mada su Jevreji pobijeni u toj oblasti, istraživači veruju da su "novo" ime selu upravo dali njegovi jevrejski stanovnici koji su prešli u katolicizam, i takvim imenom su želeli da uvere španske vlasti da su odbacili judaizam i da su im odani, smatra gradonačelnik Rodriges.
Neki drugi sumnjaju da je do promene imena moglo prosto da dođe zbog omaške u pisanju, odnosno da je neko slučajno umesto "o" napisao "a", čime je selo od "brda Jevreja" postalo "ubica Jevreja".
Kastriljo Matahudios inače želi da privuče turiste, a njegovi stanovnici misle da bi naglašavanje njegove jevrejske prošlosti moglo da se pokaže kao korisno. Neke njegove stanovnike, pak, sramota je zbog imena sela.
