I tokom Vaskrsa, prvomajskih praznika i ramazanskog posta, u Rašku oblast – Sandžak neprestano su, na razne načine, stizale (neke su i lično uručivane) nove donacije dobrih ljudi iz naše dijaspore upućene starima, bolesnima, siromašnima i đacima pešacima.
Za manje od nedelju dana dobrotvori iz belog sveta, među kojima je najviše naših čitalaca i pratilaca portala Ljudske sudbine, humanitarca Hida Muratovića, darivali su ovom kraju 1.200 evra, 250 švajcarskih franaka, 100 američkih i 100 australijskih dolara. Donacije stižu i dalje, posebno kako se bliži najveći muslimanski praznik Bajram, a među “dobitnicima” je najviše stalnih štićenika Humanitarnog mosta “Vesti” iz Novog Pazara i okoline, sa severa Crne Gore, Golije i Peštera…
Nova kuća u planu
Ponovo je najviše razloga za radost imao usamljeni i siromašni Avdija Dupljak iz sela Jukovača kod Novog Pazara kome je grupa Sandžaklija iz Danske poslala 600 evra, porodica Osmanović iz Beča 400 evra, a čitateljka “Vesti” Mirela Marić iz Ciriha 200 švajcarskih franaka.
– Tužan sam zbog nedavne smrti supruge Zufije. Iako je bila teško bolesna, šlogirana i nepokretna, nikako ne mogu da je prebolim, jer sam nakon njenog odlaska ostao bez ikoga svoga. Sa druge strane, radostan sam, jer me dobri ljudi svojim pozivima, posetama i prilozima uveravaju da ipak, nisam sam i da ima neko ko brine o meni – priča Avdija.
Naglašava da će sav dobijeni novac utrošiti za izgradnju nove kuće.
– Sa Zufijom sam maštao o dve tople sobice sa kupatilom, njenom ozdravljenju i bar malo boljem životu. Kada je, nakon tekstova u “Vestima” i poseta humanitarca Hida Muratovića, pomoć počela da pristiže, kada smo došli do potrebnih lekova i namirnica i kada je kuća bila na vidiku, Bog je hteo da me Zufija napusti, ali ja ću kuću graditi. Sakupljeno mi je blizu 15.000 evra, dovoljno za jednu sobu i kupatilo, više mi ne treba. Hvala svim dobrotvorima, hvala “Vestima”, hvala Hidu Muratoviću – ističe ovaj siromašni Novopazarac.
Sinovima za školu
Donaciji od 200 evra, pristigloj od anonimnog donatora iz Frankfurta, poreklom sa severa Crne Gore, mnogo se obradovala i Mihrija Murić, samohrana majka iz zabitog planinskog sela Stup kod Rožaja koja sama i uz pomoć naših čitalaca godinama, radeći najteže muške poslove, prehranjuje i školuje sinove Enesa i Ernesa.
– Nakon što su nam, krajem marta, vukovi rastrgli desetak koza i jarića i teško povredili jedinu kravu koju smo imali, ostali smo bez igde ičega. Da nije bilo povremenih donacija dobrotvora iz naše dijaspore mi bi sigurno gladovali. Dobri ljudi su nam, pomažući nam iz srca i duše, kupili kravu i tele, dobili smo i novac za kupovinu koza, pa smo nekako ponovo stali na noge. Najnoviju donaciju iz Nemačke, nama zlata vrednu, potrošićemo za Enesovo i Ernesovo školovanje. Hvala “do Boga” svima koji nam pomažu – poručuje hrabra i uporna Mihrija.
Sve za lekove
Tešku borbu za goli život i opstanak vodi i Miloš Jovanović, hrabri i ozbiljno bolesni ratnik sa Košara koji sa majkom Rosom, obolelom od karcinoma, i sestrom Marinom, koja takođe ima ozbiljnih zdravstvenih problema, živi u bespuću sela Troštice kod Novog Pazara. Socijala koju Miloš dobija iznosi 90 evra, a samo za lekove mesečno mu je potrebno bar 100 evra, za struju još toliko.
– Donaciju iz Amerike od 100 dolara koju nam je poslala Ana-Marija Dobrić, poreklom sa Banije, odmah ću potrošiti za nabavku najpotrebnijih lekova. Hvala joj do neba što je poželela baš meni da pomogne. Živim sa ozbiljnim metaboličkim, hormonalnim i psihičkim problemima, koje su posledica ratnih strahota koje sam preživeo na Kosovu, pa su mi lekovi zlata vredni. Na žalost, na recept ne mogu da ih dobijem, a često nemam novca da ih kupim, nisam to zaslužio od moje države – jada se Miloš.
Neizmerno zahvalni
Milošu Jovanoviću još 50 švajcarskih franaka poslala je i Mirela Marić iz Ciriha, poželevši sve najbolje.
– Da nam nije dobrih ljudi poput divne Mirele, ni sam ne znam kako bismo danas živeli majka Rosa, sestra Marina i ja. Posebno imajući u vidu da smo svi lošeg zdravlja, da smo živeli u straćari bez kupatila i da nemamo nikakvih sigurnih primanja. Hvala svima neizmerno što su nam podigli pristojan krov nad glavom, nahranili nas i pomogli da dočekamo lepše dane – iskreno će Miloš Jovanović.
Nikoli za knjige
O siromašnom đaku pešaku Nikoli Petronijeviću iz sela Joše na Goliji, koji živi sa ocem Milovanom i radi sve što je radila njegova pokojna majka (muze kravu, mesi hleb, pravi sir, pere..) pisali smo nedavno nakon što mu je završena kuća koju su mu izgradili naši čitaoci i dobri ljudi iz ovog kraja. Donaciju od 100 australijskih dolara koju mu je uoči Vaskrsa poslala dobrotvorka Dragica iz Kanbere potrošiće za nabavku knjiga i školskog pribora.
