Veoma aktivna u srpskoj zajednici u Klivlendu ona kaže da su se, odmah po izbijanju tragičnih poplava u Srbiji i Republici Srpskoj, svi u dijaspori organizovali kako bi pomogli.
– Mi imamo dve crkve i svi smo se ujedinili u sakupljanju pomoći. Odmah smo napravili Facebook stranu, poslali pisma sa pozivima za uključenje u humanitarne akcije, prikupljali pomoć najpre u jednoj, pa posle u drugoj crkvi. Za četiri nedelje skupili smo mnogo pomoći, a sada crkve pokušavaju da sakupe dodatni novac za slanje kontejnera, jer je slanje pomoći iz Amerike uvek teži deo.
Posle sakupljanja materijalne pomoći krenulo se u organizaciju donatorske večeri.
– Uključili smo sve socijalne medije kako bismo događaj što više izreklamirali, a lepo je što je među gostima bilo mnogo onih koji nisu Srbi, već predstavnici brojnih internacionalnih zajednica iz Klivlenda. Specijalni gost bio je Obrad Kesić, šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu, a tu su bili i otac Mijoljub Matić, sveštenik srpske crkve Sveti Sava, protođakon Ljubiša Stojanović, otac Ilija Mrazev, sveštenik ruske crkve, Petar Svilar, predsednik crkvene opštine, Simo Petković,
Srpski filmski festivalPre dve godine, na poziv Aleksa Mačeskog, jednog od najuglednijih Srba u Americi, Nada Martinović organizovala je Srpski filmski festival u Klivlendu. Posle toga uključila se u rad Klivelndskog muzeja umetnosti. Kaže da u tom gradu ima više od 120 etničkih zajednica i da je ona član osnivačkog odbora Međunarodnog saveta Klivlenda – svetske međunarodne mreže (International Klivlend council – njorldnjide international netnjork) koja ima nameru da objedini sve te zajednice i da iz svake izvuče ono najbolje.
|
predsednik organizacionog odbora humanitarne pomoći, Desa Mirković, predsednica Kola srpskih sestara i mnogi drugi. Na kraju donatorskog skupa sakupili smo čak 60.000 dolara! – kaže ona.
Nada Martinović bila je zadužena za kontakt sa medijima i za program. Ona je organizovala projekcije tri video snimaka o poplavama i spasavanju u Srbiji, organizovala decu koja su pevala. Za vreme projekcije snimaka u sali je, prema Nadinim rečima, vladao tajac i sve je bilo veoma potresno.
Pre angažmana u sakupljanju humanitarne pomoći za poplavljena područja u Srbiji, Nada Martinović bila je godinama veoma aktivna i u organizaciji srpskog dečjeg hora u Klivlendu. Kada se iz rodnog Šapca u kome je 10 godina predavala u muzičkoj školi doselila u američku državu Ohajo, prvo što ju je zanimalo kao profesorku muzike i majku tada maloletne dece bilo je da li pri crkvama postoji dečji hor. Kada je saznala da ne postoji angažovala se da osnuje jedan takav i tako je 2004. formiran dečji hor "Sveti Sava" pri istoimenoj crkvi, a po ugledu na "Kolibri" iz Srbije.
Govoreći o uzrastu članova dečjeg hora kaže da je praksa da se u hor učlane deca od pet godina pa do 12-13 godina, mada ponekad primi i talentovane četvorogodišnjake.
– Lepo je za decu da pevaju u horu, ali sve to zahteva i moju veliku posvećenost, a i roditelja koji moraju da dovode decu, vraćaju ih kući… Ja sam u tom horu uvek radila volonterksi i to je moj poklon crkvi i našoj srpskoj zajednici!
– Mnogo može da se postigne uz muziku i zato mi je bio cilj da taj hor opstane. Guram na nekoliko frontova jer želim da pokažem Amerikancima, ali i našima, da mi imamo kulturu i umetnost, ali takođe da Srbija nema samo etno, narodnu i folk muziku, već da je mnogo više od toga. . Zato ću ove godine nešto promeniti. Prošlog leta na Danima etničkih zajednica u klivlendskom Muzeju umetnosti moje dve članice hora, sada već devojke, i ja predstavile smo srpsku zajednicu etno pesmama. Odlučila sam da ove godine našu zajednicu predstavi dečji hor i to tako što će pevati naše rok pesme! – kaže Nada Martinović.
Jezik uče kroz pesmu
– Bilo mi je važno da osnujem ovaj hor ne samo da bismo na taj način čuvali našu kulturu i tradiciju, već i da bi naša deca učila srpski jezik. Taj hor je moja velika ljubav i strast! – kaže ona i dodaje da je hor uvek bio aktivan. Godišnje su imali barem po jedan samostalni koncert, a bilo je nastupa na kojima su deca pevala i po 30 naših pesama iz modernog repertoara, starogradske i narodne pesme
kaže Nada. |
Naučila Brazilce kolo
Nada Martinovic rođena je u Šapcu gde je završila osnovnu i srednju školu i uporedo nižu i srednju muzičku školu, odsek klavira. U Beogradu je završila Fakultet muzičke umetnosti, teoretski odsek. Po završetku studija radila je u šabačkoj Muzičkoj školi kao profesor solfeđa, klavira i teoretskih predmeta.
Po dolasku u Ameriku 1997. upisala je magistarske studije i u roku od tri godine magistrirala iz oblasti muzičke pedagogije na Cleveland State Universitdž i dobila dva sina – Viktora, koji sada ima 15 godina, i Luku koji ima 13 godina. Za vreme studija radila je na Cleveland State Universitdž i Kent State Universitdž gde je doktorirala i gde i sada radi kao docent muzičke pedagogije.
Nedavno se vratila iz Brazila gde je bila na Internacionalnoj konferenciji muzičkih poedagoga koje se održava svake dve godine u drugoj državi. Tamo je izlagala svoj rad koji se bavio temom kako pokret u muzici utiče na memorizaciju muzičkog materijala. Tamo je održala dva predavanja, a Brazilce je učila da pevaju pesmu "U Milice duge trepavice" i da igraju srpsko kolo.
Arhiv prave potomciNada Martinović kaže da je pre par meseci saznala za Oral Heritage Project u organizaciji Njestern Historical Societdž koji ima za cilj da napravi arhivu prve generacije emigranata u okviru svake etničke zajednice. Tako je saznala da Srbi u Klivlnedu nemaju nikakvu arhivu!
|
