Među onima koji su proslavili Beograd nalaze se i bokseri. Jedan među njima je Pavle Šovljanski rođen 3. novembra 1926. na Paliću, preminuo je u Beogradu 1995. Bio je nenadmašni as, koji se ubraja ne samo u najbolje jugolovenske boksere, već i među najbolje tehničare Evrope.
Počeo je u Spartaku iz kojeg je prešao u Partizan. Sa crno-belima je bio šampion Balkana, šest puta je bio državni prvak i vesnik Igara u Helsinkiju 1952. Govorio je da mu je jedno od najvećih priznanja bila uloga kapitena Evrope u meču sa bokserima SAD u Čikagu i Vašingtonu. Za Evropu su tada boksovali: Halamainen i Dufva (Finska), Van der Ze (Holandija), Hansen (Norveška), Kroti (Irska), Johanson (Švedska), Demesnil (Francuska) i Limaž (Belgija). Eto kakvim je asovima Šovljanski bio kapiten.
Odličje od rivala
U tom meču se borio protiv Vilarda. Iako je Šovljanski u poslednjoj rundi dva puta obarao Amerikanca, sudije su Vilarda proglasile pobednikom. Dok su išli prema svlačionici, američki bokser je pobedničku medalju dodelio Šovljanskom, uz reči da je bio bolji. U drugom meču je u egzibiciji pobedio Bobija Lipu. U karijeri je imao 297 borbi, poražen je 23 puta.
Osvojio je prvu medalju, bronzanu, na međunarodnim takmičenjima za Jugoslaviju. Bilo je to u perolakoj kategoriji, na Evropskom prvenstvu u Oslu 1949. Isti uspeh je ponovio i šest godina kasnije, u Berlinu.
U Oslu je na poene, sjajnom tehnikom, pobedio Valentina Đanlupija iz Italije i Mek Nila iz Škotske. U polufinalu je poražen od Mohameda Amijemja iz Francuske, ali mnogi posmatrači smatraju da je Šovljanski zaslužio pobedu i plasman u finale.
U Berlinu 1955. je imao dve borbe. Pobedio je tehničkim nokautom u drugoj rundi Mariana Ponantu iz Poljske, da bi na poene izgubio u polufinalu od Niki Gargana. Tada je već imao 29 godina. Naredne sezone se oprostio od ringa. Uz dve evropske medalje, ostaće zapisano da je bio državni prvak u četiri kategorije, što nikome nije pošlo za rukom.
Jedan jedini Belka
Svetomir Belić rođen je u Smederevu 11. februara 1946, preminuo je od posledica srčanog udara u 60. godini. Za Partizan se takmičio od 1965. do 1978. Najveći uspeh je osvajanje srebra na EP u Madridu 1971. Takmičio se u polusrednjoj kategoriji. U finalu je poražen od predstavnika SSSR Valerija Tregubova. Pored toga bio je dvostruki prvak Mediterana i Balkana, sedam puta šampion države. Dva puta je osvajao Zlatnu rukavicu, Beogradski pobednik i jednom Zlatni gong.
Bio je veliki majstor boksa, vrhunski tehničar i veliki borac. Posle uspešne bokserske karijere posvetio se trenerskom pozivu, gde je uspešno vodio i klub i reprezentaciju. danas postoji klub sa njegovim imenom.
Legendarno finale
Dragan Vujković rođen je 4. aprila 1953. Počeo je u Spartaku, boksovao je za Slaviju iz Banjaluke i Partizan. Bio je reprezentativac u 127 borbi. Najveći uspesi su mu srebra na Svetskom prvenstvu u Havani 1974. i četiri godine kasnije u Beogradu.
U Havani se takmičio u srednjoj kategoriji. Bio je u sjajnoj formi. U prvom kolu je, na egzibiciozan način, savladao Masavea iz Tanzanije. Odlukom sudija 5:0 u drugom kolu je pobedio Uganđanina Vasaija i tako obezbedio bronzu.
U Beogradu, četiri godine kasnije, takmičio se u teškoj kategoriji iako je imao samo 80 kg. I pored toga bio je odličan. U finalu ga je čekao najbolji bokser iz te kategorije, nepobedivi Teofilo Stivenson, inače Vujkovićev odličan prijatelj. Naš as je imao povređenu arkadu i načeto rebro. Krajem runde Stivenson je pogodio Dragana i oborio ga. Tokom odmora, zbog rasta hematoma, Vujković je u dogovoru sa trenerom Hrastinskim, odlučio da preda meč.
Pet puta je bio prvak Balkana, dva puta Mediterana, jednom učesnik Olimpijskih igara, šest puta državni šampion u srednjoj kategoriji . U karijeri je imao 547 borbi.
Junak iz Milana
Najveći uspeh Koste Lekovića, boksera Partizana je srebro u perolakoj kategoriji na Evropskom prvenstvu u Milanu 1949. Malo je stručnjaka verovalo u njega, ali je selektor Luka Popović bio ubeđen da može da napravi veliki rezultat. Istina, nestalo mu je snage u finalu protiv odličnog Francuza Žozefa Ventaja, zasluženo je poražen, ali je bio prezadovoljan. Osvojio je prvu srebrnu medalju za jugoslovenski boks na šampionatu Starog kontinenta.
Ljubimac publike
Miodrag Mitrović i danas je jedan od retkih boksera koji je pet puta učestvovao na Evropskim prvenstvima. Debitovao je u Berlinu 1955, oprostio se u Moskvi 1963. U Lucernu 1959. bokser Partizana je postigao najveći uspeh, osvojio je bronzanu medalju.
Bio je pet puta uzastopno državni prvak. Bespoštedan, uvek spreman da se bori do poslednjeg atoma snage, bio je ljubimac publike.
Pobedom do bronze
Milivoje Bulat boksovao je za Crvenu zvezdu, kojoj je doneo prvu pojedinačnu titulu. Dvostruki je učesnik Evropskog prvenstva. Na takmičenju 1949. u Oslu, u pero kategoriji je pobedio Holanđanina Van Husa, ali je u borbi za ulazak u polufinale izgubio od Irca O”Kolena.
Dve godine kasnije je sve nadoknadio. Na šampionatu u Milanu je pobedom protiv Nemca Hoga obezbedio medalju. U polufinalu je poražen od kasnijeg šampiona, domaćeg boksera Vizintinija.
