Momir Kecman rođen je 10. decembra 1940. u selu Krnja Jela, Bosanski Petrovac. Od detinjstva se bavio sportskim aktivnostima (fudbal, šah, gimnastika, rukomet i dr). U Beogradu je najpre počeo sa džudoom, zatim sa fudbalom i gimnastikom, a marta 1961. odlučio se definitivno za rvanje.
Počeo je u Radničkom. U periodu od 1969. do 1973. učestvovao je na tri prvenstva Evrope, tri SP, na Mediteranskim i Olimpijskim igrama 1972. u Minhenu. Sve u kategoriji do 74 kg. Na šampionatima “starog kontinenta” dva puta je bio drugi, u Modeni 1969. i godinu dana kasnije u Berlinu i jednom deveti, dok je na prvenstvima sveta po jednom bio drugi (Sofija 1971), četvrti i peti. Na Olimpijskim igrama bio je peti na Mediteranskim igrama u Izmiru 1971. osvojio je srebro. U Modeni 1969, je i pored izuzetno teškog žreba, došao bez poraza do srebra, iza svetskog prvaka Finca Tapija. Isti uspeh je ponovio naredne godine u Esenu.
Poklon za Gedžu
Sofija 1971. i svetsko prvenstvo su bili pod znakom pitanja zbog povrede leve ruke. Malo je nedostajalo da ne učestvuje. Na pripremama u Aranđelovcu je imao veliku pomoć Sretena Damjanovića, koji je bio odličan partner. U sparingu se i povredio, ali je ipak učestvovao, zahvaljujući treneru Ljubomiru Ivanoviću Gedži.
Na tom takmičenju je bio najnespremniji u karijeri, ali je izdržao sve do finala. Poražen je od sovjetskog predstavnika. Prvi rival je bio Japanac kojeg je pobedio tušem. Na poene je dobio meč sa Francuzom Robenom. Usledile su pobede protiv predstavnika Mađarske i Bugarske. Za medalju se borio sa Grkom Galaktolopulosom i Rusom Itumenovim. Duel sa Grkom je bio dramatičan. Kecman je gubio 2:0. Uspeo je da izjednači, ali mu je to donosilo bronzu. Odlučio je da rizikuje i uspeo je. U finalu je bio ravnopravan, ali je Igumenov pobedio 7:5. Tu medalju je pripisao velikom treneru Gedži koji ga je, na svoju ruku, prijavio za takmičenje.
Mali Maksa veliki šampion
Aleksandar Maksimović je rođen 26. februara 1988. godine u Beogradu. Rvanjem je počeo da se bavi 1999. u sekciji Rvačkog kluba Partizan, oformljenoj u njegovoj osnovnoj školi. Prvi treneri su mu bili Miloje Todorović i Milorad Vukić. U seniorskoj konkurenciji zabeležio je odlične rezultate na Evropskim prvenstvima. Prvoje u Dortmundu 2011, u kategoriji do 67, osvojio bronzu. Ostvario je četiri pobede. Savladao je rvače iz Finske, Litvanije i Nemačke da bi u polufinalu bio poražen od prvaka sveta iz Rusije. U meču za bronzu pobedio je Janečića iz Hrvatske.
Godinu dana kasnije, na šampionatu Starog kontinenta u Beogradu, izgubio je u meču za bronzanu medalju od Šveđanina Matijasa Guntera, koji je međutim pao na doping testu, pa je odličje pripalo našem predstavniku. U Rigi 2016, je do finala imao tri rezultatski dramatične i izuzetno naporne borbe, pa je u finalu u kategoriji do 71 kg izgubio od Varšama Boranjana iz Jermenije 3:0.
Još jednu bronzanu medalju Maksimović je osvojio 2017. u Novom Sadu, kao član subotičkog Spartaka. U kvalifikacijama je savladao Davida Terečinskog iz Poljske, tehničkim tušem 9:1, a u osmini finala Gevkenija Pentoresa iz Grčke 4:1. Potom je u četvrtfinalu izgubio od Belorusa Pavela Lijaka 3:1, pa u repesažu tušem (7:0) pobedio Leola Drmolu iz Slovačke i plasirao se u meč za bronzu, u kojem je pobedio Francuza jermenskog porekla Evrika Nikogjosana (2:1).
Na Mediteranskim igrama u Peskari 2009. i Mersinu 2013. osvojio je bronzane medalje.
Prvo odličje sa SP
Milorad Arsić rođen je 1920. godine u Bijelom Brdu, u BiH. Rvanjem je počeo da se bavi sa 18 godina, u Vojvodini iz Zrenjanina. Najveće uspehe ostvario je takmičeći se za Partizan iz Beograda. Na prvenstvu sveta u Karlsrueu 1955. osvojio je treće mesto, što je prva medalja za tadašnje jugoslovensko rvanje sa najvećih svetskih takmičenja i uvod u sve ono što će se kasnije dogoditi.
Evropska klasa u slobodnom stilu
Stevan Mičić rođen je 4. aprila 1996. u američkom gradu Mesa. Prvo se takmičio za SAD. Za Srbiju je debitovao na EŠ u Kaspijsku, kada je osvojio bronzu u kategoriji do 57 kg u slobodnom stilu. U borbi za medalju, briljantnim rvanjem je deklasirao Metrevelia, Španca gruzijskog porekla, tehničkim tušem, minut pre kraja borbe.
To je bila prva medalja za Srbiju u ovom stilu. Uspeh iz Kaspijskaje ponovio je 2020. Na prvenstvu Starog kontinenta u Rimu bio je treći.
Član je kluba Fristajl, trener je Dejan Jovičić.
Nandorov podvig
Nandor Sabo rođen je 19. februara 1960 u Senti. Dvostruki je učesnik Olimpijskih igara, osvajač dve medalje na MI, srebra u Atini 1991. i zlata u Bariju 1997, kojim se oprostio od takmičenja. U delu karijere takmičio se za Radnički.
Najveći uspeh mu je srebro na Svetskom prvenstvu u Klermon Feranu 1987. u lako-teškoj kategoriji. Posle žreba je bio veliki optimista. Za ulazak u finale bio je bolji od Finca, koji ga je ranije pobeđivao. Sabo je slavio glatko, 7:1.
U finalu mu je rival bio rvač iz SSSR-a, Abajev. Do tada je sve protivnike pobedio tušem. Sabo je izdržao do kraja, izgubio je 6:2, ali je srebro u takvom finalu, bilo veliki uspeh.
