Milorad Čavić, svakako, najbolji srpski plivač svih vremena. Rođen je u američkom gradu Anhajmu 31. maja 1984. Pronašao ga je legendarni direktor Partizana, Petar Popović i Čavić je vrlo brzo počeo da pliva za našu zemlju. Sa 16 godina je učestvovao na Olimpijskim igrama u Sidneju, a od aktivnog takmičenja se oprostio 12 godina kasnije, na Igrama u Londonu.
Bogata je niska Miloradovih medalja, od Olimpijskih igara (srebro 2008), preko svetskog (zlato i srebro 2009) i evropskog prvenstva (dva zlata 2008 i 2012), do takmičenja Starog kontinenta u malim bazenima (pet zlatnih i tri srebrne medalje). Sve je to ukrašeno sa evropskim i svetskim rekordima. Tri puta je proglašavan za najboljeg sportistu u izboru Olimpijskog komiteta Srbije.
A “trke svih trka” su bile na Igrama u Pekingu 2008. i godinu dana kasnije na SP u Rimu, kada je rival na 100 delfin bio najveći od najvećih – Majkl Felps.
Čuveno finale
U Pekingu je Čavić u polufinalu bio brži od Felpsa, sa olimpijskim rekordom. Dva dana kasnije, 16. avgusta, samouvereno kreće protiv Amerikanca, protiv organizatora, koji je za Felpsa spremio osam zlatnih medalja. Milorad se nameračio da to poremeti. I dao je sve od sebe. Do poslednjih milimetara. Vodio je, na polovini trke prednost je bila 67 stotinki. Felps je ulagao maksimalne napore da ga stigne. Kada su dodirnuli cilj, Srbi su slavili. Pao je Felps, prva medalja i to zlatna za našu zemlju. Sve je to trajalo kratko, semafor je bio bolno precizan: 1. Felps 50,08, 2. Čavić 50,09 sa evropskim rekordom.
Sve ostalo je istorija. Čavić je navodno “mekano” pritisnuo taster na cilju koji je zbog toga sporije reagovao. Dodatno objašnjenje, proklizao je. Dovoljno da Felps ostane u igri za osam zlatnih, što mu je pošlo za rukom. Nije tražio protest, bio je presrećan medaljom, vremenom, učešćem u jednoj od najdramatičnijih trka u istoriji plivanja. Tu stotinku su novinari nazvali treptaj oka. Godinu dana kasnije, Čavić sa svetskim rekordom na 50 delfin (22,67), pobeđuje na SP u Rimu. Ipak, prava trka je na duplo dužoj deonici. Jedan do drugog rivali iz Pekinga. Ovoga puta dileme nije bilo. Istina, kao u Pekingu, Čavić je vodio na polovini sa fenomenalnih 22,69, Felps je zaostajao na 23,30. I onda je usledio finiš veličanstvenog Amerikanca. Bio je prvi sa 49,82, Čaviću je pripalo srebro sa rušenjem granice snova, 49,95.
Dve trke, koje su u analima svetskog plivanja, trke u kojima je Felps priznao da ga je Čavić naterao da izvuče ono najbolje iz sebe. Veličanstveni Čavke.
Velja srušio Bidermana
Kao i Milorad Čavić, Velimir – Velja Stjepanović je iz inostranstva ušao u srpsko plivanje. Rođen je 7. avgusta 1993. u Abu Dabiju. Tamo je plivao za Hamilton Akvatiks, da bi u Srbiji predstavljao Partizan. Najveća ostvarenja je najavio 2012. Na Evropskom prvenstvu je bio peti na 200 delfin, da bi na Olimpijskim igrama u Londonu zauzeo šesto mesto.
Kruna karijere su dve zlatne medalje na Evropskom prvenstvu u Berlinu 2014. Prvog dana je sve iznenadio sjajnom trkom i ubedljivom pobedom na 400 m slobodno sa 3:45,66 ostavivši Italijana Ariga za 1,25 sekundi. Dva dana kasnije namerio se u duplo kraćoj stazi na fantastičnog Nemca Bidermana, aktuelnog svetskog rekordera.
Kada se činilo da je Nemac prestigao Velju i rešio pitanje pobednika, mladi srpski plivač je pronašao snagu i u finiš su ušli izjednačeni. Na kraju, Stjepanovićev poslednji zaveslaj je brži, snažniji i jači, vreme je 1:45,78 a Nemac ostaje sa srebrom, sa lošijim rezultatom za dve stotinke. Velja je skromno pričao da je uradio sve što je trebalo da je bilo potrebno samo da izdrži finiš svetskog prvaka, dve godine kasnije u Londonu, na 200 slobodno Stjepanović osvaja srebro sa 1,46,26 , sporije za 24 stotinke od Holanđanina Sebastijana Verhurena.
Srebrni het-trik u Barseloni
Mirjana Šegrt rođena je u Dubrovniku 13. aprila 1950. bila je član velike četvorke ženskog plivanja koju su još činile Đurđa Bjedov, Ana Boban i Zdenka Gašparac. Plivala je za Jug i Partizan, takmičila na 100, 200 i 400 slobodno, 100 i 200 leptir. Na sjajan način je predstavljala jutoslovensko plivanje na Evropskom prvenstvu u Barseloni 1970. Osvojila je tri srebrne medalje. Na 100 slobodno vreme 1:00,8, iza čuvene Istočno-Nemice Gabriele Vecko (59,6). Na duplo dužoj stazi je isplivala drugo vreme u Evropi sa 2:11,0, opet iza Veckove (2:08,2). U finalu na 100 leptir oborila je državni rekord sa 1:05,9 ali bez medalje. Uteha je bila 200 leptir. Pratila je sa Štalcovom izvanrednu, takođe Nemicu Linden. Trka za srebro je rešena posle 150 metara kada je Šegrtova pojačala, stekla prednost od dužine tela i tako osvojila treće srebro sa 2:24,5. Helga Linder je bila ubedljiva 2:20,2.
Prva Evropljanka – ispod minut
Velika plivačica Mirjana Šegrt će ostati upamćena po rezultatu na 100 slobodno 59,5. Bila je prva Evropljanka koja je plivala ispod minuta. Takođe je u Bratislavi isplivala rekord Starog kontinenta 2:10,2 na 200 slobodno. Na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiko Sitiju je bila peta na 200 i sedma na 100 slobodno.
Diskvalifikacija zbog majice
Kada je reč o Miloradu Čaviću, setimo se Ajndhovena 2008. Na tom Evropskom prvenstvu je oborio dva puta kontinentalni rekord na 50 delfin. Na proglašenju je bio u majici sa natpisom “Kosovo je Srbija”. Diskvalifikovan je, ali mu je ostao rekord.
