Najblistaviji uspeh, najveći u istoriji kluba, košarkaši Partizana su ostvarili osvajanjem titule prvaka Evrope na fajnal-foru u Istanbulu 16. aprila 1992. godine. Do podviga je došla ekipa čiji je prosek godina bio samo 21,7 i koja je od 17 godina u Evroligi do fajnal-fora samo jednu odigrala u Beogradu (revanš četvrtfinala protiv Knora).
Na fajnal-foru u istanbulskoj dvorani “Abdi Ipekči” Partizan je pobedio, u tom trenutku, dva najjača evropska sastava – u polufinalu milanski Filips (82:75) i u finalu Huventud iz Badalone (71:70).
Ubitačni ritam
Svi ljubitelji košarke još pamte čuvenu trojku kojom je Aleksandar Saša Đorđević u poslednjim trenucima finalne utakmice s Huventudom Partizanu doneo titulu evropskog prvaka. Najblistavija sezona u istoriji kluba upotpunjena je trijumfima u domaćem šampionatu i Kupu.
Sve je počelo posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu. Partizan je pred sezonu 1991/92. stvorio novi, mladi tim čije su zvezde bili Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović. Uprava je za trenera izabrala dotadašnjeg kapitena ekipe i reprezentativca Željka Obradovića, koji je dobio pomoć kakvu je samo mogao da poželi. Na mesto stručnog štaba došao je vrhunski stručnjak, profesor Aleksandar Nikolić.
Ubrzo je mladi trener Obradović istupio u javnost sa nekim izjavama koje su se činile nerealnim. Tvrdio je da Partizan opet ima izuzetno jaku ekipu, da je novi tandem Đorđević-Danilović najbolji bekovski par u Evropi i da njegov tim u Evropskoj ligi neće biti autsajder. Ispostavilo se da je Obradović bio u pravu, iako se na Partizan te 1991. obrušila još jedna nevolja. FIBA je, zbog rata u Hrvatskoj, ekipama sa teritorije bivše SFRJ naredila da svoje utakmice kao domaćini moraju da igraju u inostranstvu. Beogradski crno-beli su se opredelili da budu “domaćini” u madridskom predgrađu Fuenlabradi. To se pokazalo kao dobra odluka – već posle prve utakmice u Evroligi bilo je jasno da će se Partizan u Španiji osećati kao kod kuće jer je španska publika na najlepši način podržala mladu ekipu.
Tako je počela velika Partizanova odiseja po Evropi. Ekipa Željka Obradovića je u ubitačnom ritmu evropskih i domaćih utakmica prevalila hiljade kilometara u samo nekoliko dana. Tim je iz utakmice u utakmicu igrao sve bolje.
“Vreme je isteklo”
Takmičenje u grupi Partizan je završio na četvrtom mestu, uz devet pobeda i pet poraza. U odlučujućim utakmicama za plasman na fajnal-for igrao je sa bolonjskim Virtusom (te godine slavni klub nosio je ime Knor). Bolonjezi su imali snažan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdvocom. Ali Đorđević, Danilović, Nakić, Stevanović, Dragutinović, Rebrača, Šilobad, Koprivica, Lončar i Šarac u tri utakmice bili su bolji i, po drugi put u istoriji kluba, izborili su plasman na fajnal-for koji se održavao u Istanbulu.
O pobedi protiv Huventuda trojkom Saše Đorđevića u poslednjim sekundama sve se zna. Fantastičan rezultat crno-belih. Trofej za sva vremena.
– Još samo osam sekundi. Dva poena prednosti za Špance. Đorđević… Tri poena, tri poena! Vreme je isteklo, vreme je isteklo, 71:70… Ja u svojoj karijeri ovo nisam doživeo! Partizan je šampion Evrope – ovim rečima je legendarni TV komentator Dragan Nikitović opisao završnicu meča za titulu prvaka Starog kontinenta.
Trojka za večnost Saše Đorđevića krasi špice mnogih televizijskih emisija, a ljubitelji sporta u Srbiji su te trenutke doživeli kao najlepši san. Taj koš je bio najlepši dokaz da su čuda moguća.
Podvig i protiv Hrvata
Podvig je Saša Đorđević napravio i 30. juna 1997. na Evropskom šampionatu u Španiji u utakmici košarkaša Jugoslavije i Hrvatske, odigranoj u Badaloni, predgrađu Barselone. To je bio prvi meč posle raspada zajedničke države SFRJ. Hrvatska je preko Slavena Rimca povela 62:61 na samo četiri sekunde pre kraja. Milenko Topić je uveo loptu, stigla je do Saše Đorđevića koji je prešao ceo teren, digao se izvan linije 6,25 i košem uz zvuk sirene obezbedio pobedu. Jugoslavija je kasnije osvojila zlato.
Šest odličja
Aleksandar Đorđević je kao igrač sa reprezentacijom osvojio šest medalja na velikim takmičenjima. Zbog sankcija uvedenih Saveznoj Republici Jugoslaviji, košarkaškoj reprezentaciji nije bilo dozvoljeno da učestvuje na međunarodnim takmičenjima: Olimpijskim igrama 1992. u Barseloni, Evropskom prvenstvu 1993. u Nemačkoj i Svetskom prvenstvu 1994. u Kanadi.
