EPA/TIBOR ILLYES
Zlato u Budimpešti: Radost srpskih košarkašica

Naše košarkašice ispisale su zlatne stranice u istoriji ovog sporta. Na Olimpijadi u Moskvi 1980. osvojile su bronzu, osam godina u Seulu kasnije srebro, a 2016. na OI u Rio de Žaneiru bile su treće. Na Svetskom prvenstvu 1990. u Maleziji okitile su se srebrnom medaljom. Bile su uspešne i na evropskim šampionatima, bronzane 1970. u Roterdamu, 1980. u Banjaluci, 2019. u Beogradu, srebrne u Mesini 1968, u Poznanju 1978, 1987. u Kadizu, 1991. u Tel Avivu, a zlatne 2015. u Budimpešti.

Iz plejade briljantnih igračica izdvajamo samo neka imena. Sofija Pekić je legenda jugoslovenske košarke i Crvene zvezde. Rođena je 15. februara 1953. u Lovćencu. Važila je u svoje vreme za jednu od najboljih igračica Evrope. Sa Crvenom zvezdom je osvojila šest uzastopnih titula, četiri kupa i 1979. Kup šampiona. Bila je visoka 1,84 metra, ali joj to nije smetalo da vodi i dobija borbu sa daleko višim košarkašicama. Prvu medalju, srebrnu, sa reprezentacijom je osvojila 1978. na EP u Poljskoj. Bila je sa 129 poena prvi strelac tima. Najefikasnija je bila i dve godine kasnije na OI u Moskvi sa 121 poenom u šest mečeva. U karijeri ima bronzu s EP u Banjaluci.

Neodbranjivi šut

Vukica Mitić, rođena 7. decembra 1953. u Beogradu, bila je kapiten reprezentacije Jugoslavije i višegodišnji član Crvene zvezde. Sa reprezentacijom Jugoslavija je osvojila tri medalje – srebro na EP u Poznanju, bronzu na OI u Moskvi i bronzu u Banjaluci. Preminula je 27. juna 2019. posle kraće i teške bolesti. Zorica Đurković je Dubrovčanka, rođena 14. septembra 1957. Jedna je od najboljih igračica Evrope svih vremena. Nenadmašni strelac, sa muškim skok šutom, protiv kojeg nije bilo odbrane. Sa reprezentacijom je osvojila tri medalje i uvek je bila među najboljim igračicama (srebro na EP u Poljskoj 1978, bronze na EP u Banjaluci i OI u Moskvi). Snežana Zorić, vrhunska igračica Crvene zvezde, sa reprezentacijom je osvojila samo jednu medalju, bronzu na EP u Holandiji 1970, ali je više od deset godina bila sinonim crveno-belih. Za nacionalni tim je igrala 110 puta i postigla 1.129 poena. Biljana Majstorović, jedna od najboljih igračica Partizana svih vremena, rođena je poslednjeg dana 1959. Imala je dugu karijeru u reprezentaciji. Sa 18 godina osvojila je srebro na EP u Poznanju. Dve godine kasnije u Banjaluci je stigla do bronze. Na OI 1980. takođe je osvojila bronzanu medalju.

Bojana Milošević je važila za borca pod obručima. Rođena je 19. novembra 1965. u Kraljevu, preminula je 16. aprila 2020. u Beogradu. Sa nacionalnim timom je osvojila četiri srebrne medalje.

Ženski Bodiroga

Anđelija Arbutina je rođena 29. marta 1967. u Beogradu. Bila je motor svake ekipe u kojoj je igrala. Najviše je provela u Crvenoj zvezdi sa kojom je osvojila dve titule i dva Kupa Jugoslavije. Kao i Biljana Milošević, osvojila je četiri srebrne medalje za Jugoslaviju. Ostaće za sva vremena zapamćen njen koš u polufinalu Igara u Seulu protiv Australije. U poslednjoj sekundi je iz teške pozicije pogodila za pobedu 57:56. Na tom meču je blistala sa 15 poena.

Jelica Komnenović, rođena 20. aprila 1960. u Foči, bila je uspešna košarkašica Partizana. Plenila je borbenošću, odbrambenih akcijama… Kao član nacionalnog tima na OI u Moskvi je osvojila bronzu. U karijeri je osvojila i dva odličja na EP, bronzu u Banjaluci i srebro u Kadizu. Jasmina Perazić je primljena u Kuću slavnih 2014. Rođena je u Novom Sadu 6. decembra 1960. Popularna Džesi je u Kadizu 1987. bila u timu vicešampiona Evrope, a MVP i najbolji strelac prvenstva je bila 183.

Za Sonju Petrović kažu da je ženski Bodiroga. Rođena je 18. februara 1989. u beogradu. Za reprezentaciju je osvojila evropsko zlato 2015. i bronzu 2019. i srebro na Igrama u Riju 2016. Bila je član idealne petorke EP u Beogradu 2019.

Velikani na klupi

Kreatori medalja bili su i selektori Strahinja – Braca Alagić i Milan – Ciga Vasojević. Alagić je igrao za Crvenu zvezdu i Partizan. Trenersku karijeru je počeo u OKK Beogradu kao pomoćnik Aleksandru Nikoliću. Reprezentaciju je prvi put vodio 1965. na EP u Beogradu. U reprezentaciji je najveći uspeh postigao 1968. u Mesini. Jugoslavija je tada osvojila srebrnu medalju, a veliki doprinos je bio Marije Veger, Olge Đoković, Jelice Kalinić. Preminuo je 10. oktobra 2002.

Vasojević, koji je preminuo 24. decembra 1996. godine, najuspešniji je selektor ženske reprezentacije Jugoslavije. Počeo je 1980. i odmah je osvojio dve medalje. Bronzana na EP u Banjaluci bila je uvod u medalju istog sjaja na OI u Moskvi. Odlučio se na smenu generacija.

Marinin podvig

Marina Maljković je prva dama srpske košarke. Rođena je 21. septembra 1981. u Beogradu. Reprezentaciju je preuzela 2011. Prvu medalju i to zlatnu osvojila je na EP u Budimpešti 2015. Bilo je to prvo zlato u istoriji naše košarke. Naredne godine, na OI u Riju, Srbija je u susretu za bronzu ponovo bila bolja od Francuske. Marina se povukla sa mesta selektorke da bi 2018. ponovo preuzela kormilo nacionalnog tima. Na EP u Beogradu 2019. je osvojena bronzana medalja, a zatim je na kvalifikacionom turniru obezbeđeno još jedno učešće na OI.

Sutra – Pojedinci i klubovi koji su osvajali medalje za Beograd (38): Zvezda na krovu sveta