Režiseri blistavih pobeda naših vaterpolista su vrhunski stručnjaci. Čovek koji je ispisao najlepše stranice ovog sporta je Dejan Savić. Rođen je u Beogradu 24. aprila 1975. Debitovao je za Partizan u 14. godini. Sa crno-belima je osvojio Kup kupova, Trofej LEN i Super kup, uz brojne domaće naslove. Igrao je u Barseloni, Barseloneti, Florenciji, Pro Reku, Sintezu sa kojim je stigao do Trofeja LEN. Oprostio se sa kapicom Crvene zvezde u kojoj je počeo sjajnu trenersku karijeru.
Za reprezentaciju je igrao 444 puta i postigao 405 golova. Rekorder je po broju utakmica. Osvojio je kao igrač olimpijsko srebro i bronzu, zatim zlato, srebro i dve svetske bronze, odnosno tri evropska zlata i dva srebra. Bio je vrhunski igrač, sjajan bek, potpuno podređen kolektivu. Na nekim takmičenjima je bio i kapiten, uvažavan je kao veliki autoritet od strane saigrača.
Duple krune
Kao selektor je zabeležio rezultate zbog kojih je dva puta proglašavan za najboljeg stručnjaka sveta. Ima zlato iz Rija 2016, zlato iz Kazanja i bronzu iz Budimpešte sa svetskim prvenstvima i tri evropska zlata, dva trona na Svetskom kupu, uz jednu bronzu i šest svetskih liga.
Svi pamte i uspehe Dejana Udovičića. Rođen je u Beogradu 27. jula 1970. Igrao je za Partizan sa kojim je osvojio, između ostalog, Kup kupova i Super kup. Karijeru je završio u VK Beograd. Kao trener u klubu radio je u Partizanu devet godina. Osvojio je četiri duple krune. Na evropskoj sceni je 2007. stigao do trećeg mesta na fajnal-foru Evrolige.
Reprezentaciju je preuzeo 2006. posle raspada Državne zajednice Srbije i Crne Gore. Postigao je izvanredne rezultate. Bez medalje je ostao samo na Svetskom prvenstvu 2007. Na najvažnijim takmičenjima je osvojio dve olimpijske bronze, na svetskim prvenstvima zlato 2009. i srebro 2011, na šampionatima Evrope zlato 2006. i 2012, srebro 2008. i bronza 2010. Po završetku karijere srpskog selektora vodio je Radnički, sa kojim je osvojio Evropa kup. Od 2013. je selektor reprezentacije Amerike.
Na krovu Evrope
Ako odemo malo dalje u prošlost ne možemo da zaobiđemo Nenada Manojlovića, čuvenog stratega i organizatora. Rođen je 25. marta 1954. u Beogradu, iznenada je preminuo 24. novembra 2014. Igrao je najduže za Partizan, sa kojim je osvojio jednu Ligu šampiona. Trenirao je kasnije crno-bele, osvojio 1995. duplu krunu i još dva kupa. Dve godine je uspešno sedeo na klupi Niša, sa kojim je igrao Ligu šampiona.
Od 2000. godine je bio selektor reprezentacije. Postigao je izvanredne rezultate. U prvoj godini bronzu na Olimpijskim igrama, da bi 2001. reprezentaciju odveo na krov Evrope u Budimpešti, i do drugog mesta na prvenstvu sveta u Fukuoki. Bio je jedan od najzaslužnijih za sjajnu organizaciju Svetskog kupa 2002, kada je SRJ osvojila bronzu.
U 2003. godini je vodio reprezentaciju do zlata na EP u Kranju i bronze na SP u Barseloni. Od nacionalnog tima se oprostio 2004. srebrom na Olimpijskim igrama u Atini. Velikom broju igrača je pomogao da naprave vrhunske karijere. Na početku mandata je vratio iskusnije igrače u tim poput Šoštara, Jelinića, Šapića, Zimonjića, a 2003. je hrabro u vatru gurnuo Gocića, Nikića, Jokića, Gojkovića, Filipovića, koji su se pridružili, godinu dana ranije, priključenim Zlokoviću i Udovičiću. Posle završetka trenerske karijere bavio se organizacionim poslovima u razvoju VS Srbije.
Niz odličja
Zlatne medalje sa reprezentacijom osvajao je i Ratko Rudić. Rođen je u Beogradu 7. juna 1948. Igrao je za Jedinstvo iz Zadra, splitski Jadran i Partizan, sa kojim je osvojio dva Kupa šampiona. Sa reprezentacijom je osvojio srebro na Igrama u Moskvi 1980, svetsku bronzu u Beogradu 1973, evropsko srebro i dve bronze. Od 1983. se bavi trenerskim poslom. Sa reprezentacijom Jugoslavije je beležio fantastične rezultate: dva olimpijska zlata, jedan svetski tron i dva evropska srebra.
Vodio je crno-bele u sezoni 1988-90. Posle toga je bio angažovan kao selektor Italije, SAD, Hrvatske, Brazila, a od klupe se oprostio kao trener Pro Reka. Osvojio je četiri zlatne olimpijske medalje, tri svetske i evropske, najtrofejniji je stručnjak sveta sa 67 odličja u igračkoj i trenerskoj karijeri.
General pored bazena
Nikolu Stamenića su zvali General pored bazena. Rođen je 17. aprila 1949. u Beogradu. Jedan je od najboljih svetskih trenera svih vremena. Kao igrač Partizana osvojio je dva Kupa šampiona, u reprezentaciji dve bronze, na Svetskom prvenstvu 1973. i Evropskom šampionatu u Beču 1974.
Posle odlaska Ratka Rudića preuzeo je reprezentaciju koju je vodio od 1989. do sankcija 1992. i potom od 1997. do 2000. Pod njegovim rukovodstvom reprezentacija Jugoslavije je bila prvak sveta i Evrope 1991. druga na EP 1989. i 1997. i treća na SP u Pertu 1998.
Na klupskoj sceni vodio je Crvenu zvezdu do prve titule u istoriji 1991, zatim Glifalu, Olimpijakos gde je postao legenda kluba, Marselj i splitski Jadran. Njegovi metodi treninga, duboko razumevanje svakog segmenta igre, činili su da svaki igrač daje svoj maksimum. Zbog toga je imao nadimak General.
