Vaterpolisti su nam mnogo puta donosili radost. Na Olimpijskim igrama osvajali su zlato (Meksiko 1968, Los Anđeles 1984, Seul 1988. i Rio de Žaneiro 2016), srebro (Helsinki 1952, Melburn 1956, Tokio 1964, Moskva 1980 i Atina 2004) i bronzu (Sidnej 2000, Peking 2008. i London 2012). Na prvenstvima sveta najsjajnije odličje osvojeno je u Madridu (1986), Pertu (1991), Montrealu (2005), Rimu (2009) i Kazanju (2015), srebro u Fukuoki (2001) i Šangaju (2011), a bronze u Beogradu (1973), Zapadnom Berlinu (1978), Pertu (1998), Barseloni (2003) i Budimpešti (2017).
Na evropskim šampionatima naši vaterpolisti su zlatne medalje dobili u Atini (1991), Budimpešti (2001), Kranju (2003), Beogradu (2006), Ajndhovenu (2012), Budimpešti (2014), Beogradu (2016) i Barseloni (2018). Srebrne medalje doneli smo iz Torina (1954), Budimpešte (1958), Lajpciga (1962), Jenčepinga (1977), Sofije (1985). Strazbura (1987), Sevilje (1997) i Malage (2008), a bronzane iz Beča (1950), Utrehta (1966), Barselone (1970) i Zagreba (2010).
Dvoboj s Amerikancima
Na Olimpijadi u Los Anđelesu plavi su osvojili zlato. Vodili su teške dvoboje s Amerikancima. U poslednjem meču u grupi timu Ratka Rudića bio je potreban bod. Amerikanci su vodili sa 5:2 da bi Jugosloveni uspeli da izjednače i po drugi put osvoje olimpijsko zlato. I na OI u Seulu opet su se jugoslovenski vaterpolisti sreli s Amerikancima, koji su bili bolji u prvom kolu u grupi. U polufinalu Jugoslavija je pobedila SR Nemačku sa 14:10. Finalni susret je ponovo dobro počeo za Amerikance. Poveli su sa 5:2. Uz mnogo muka Jugosloveni su stigli do izjednačenja 6:6, da bi u produžetku bili mnogo bolji.
Na Olimpijadi u Rio de Žaneiru srpski vaterpolisti su se okitili najsjajnijom medaljom posle neverovatnih oscilacija. Posle remija u grupi s Mađarskom i Grčkom, te 2016. Srbija je doživlea senzacionalan poraz od Brazila (6:5). U teškom meču pobeđena je Australija sa 10:8. Meč sa Japanom je bio formalnost. U nokaut fazi sve je izgledalo drugačije. Laka pobeda protiv Španije (10:7), pa Italije (10:8, a bilo je i 6:1). U velikim finalu, uz sjajnu igru čitavog tima, posebno Filipovića i Mandića, pala je Hrvatska (11:7). U timu selektora Dejana Savića igrali su Gojko Pijetlović, Dušan Mandić, Živko Gocić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Nikola Jakšić, Milan Aleksić, Filip Filipović, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović, Branislav Mitrović.
I na šampionatima sveta srpski vaterpolisti su se popeli na najviši tron. Na SP u Montrealu 2005. Ogromna je bila želja da se posle neshvatljivog poraza Atini, na OI, pobede Mađari. Do velikog susreta je došlo u finalu. Prethodno je SCG izbacila Hrvatsku (5:4). U finalu je blistao Ikodinović sa četiri gola za pobedu (8:7). Šapić je bio MVP i najbolji strelac. Selektor je bio Petar Porobić, a u reprezentaciji su igrali: Denis Šefik, Petar Trbojević, Nikola Janović, Vanja Udovičić, Dejan Savić, Danilo Ikodinović, Slobodan Nikić, Vladimir Gojković, Boris Zloković, Aleksandar Šapić, Vladimir Vujasinović, Predrag Jokić i Zdravko Radić.
Nepobedivi delfini
I četiri godine kasnije u Rimu osvojeno je zlato. Nova generacija sa selektorom Dejanom Udovičićem je pokazala svoj raskošan talenat. U grupi je pobeđen Kazahstan, izboren je remi s Australijom, a poraženi smo u meču sa Španijom. Zatim se i bez bolesnog Stefana Mitrovića, za koga nije dozvoljena zamena, zaigralo kako treba. Pobeđeni su domaćin Italija, olimpijski šampion Mađarska i svetski prvak Hrvatska. Finale je donelo dramatičan dvoboj sa Španijom. Posle produžetaka je bilo 7:7. U petercima je Soro odbranio udarac Espanjola dok je Aleksić dao odlučujući gol. Udovičić je proglašen za MVP, a Filipović je bio najbolji strelac.
Boje Srbije branili su: Slobodan Soro, Živko Gocić, Filip Filipović, Marko Avramović, Vanja Udovičić, Slavko Gak, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Rađen, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Gojko Pijetlović.
Šampionsku titulu osvojili smo i 2015. u Kazanju. Srbija se zagrevala u grupi, mučila se samo s Australijom. U četvrtfinalu je pobeđena Amerika. Usledila su dve velike partije u kojima je tim Dejana Savića pokazao moć. U polufinalu ubedljivo je nadigrana Italija 10:6, a u finalu je Hrvatska deklasirana sa 11:4. MVP je bio Duško Pijetlović, nagrade kao najbolji igrači finala dobili su Andrija Prlainović i Branislav Mitrović. Selektor je bio Dejan Savić, a u nacionalnom timu su igrali: Branislav Mitrović, Živko Gocić, Filip Filipović, Dušan Mandić, Sava Ranđelović, Miloš Ćuk, Duško Pijetlović, Slobodan Nikić, Milan Aleksić, Nikola Jakšić, Andrija Prlainović, Stefan Mitrović i Gojko Pijetlović.
Zlato u Beogradu
Januarske dane 2016, kad je u Beogradu igrano Evropsko prvenstvo, mnogi nikada neće zaboraviti. Finale sa Crnom Gorom u Areni pratilo je skoro 20.000 ljudi. Jedino je u toj utakmici Savićev tim imao teškoća pošto je s druge strane bio izvanredan sastav, koji je igrao bez pritiska. Posle tri četvrtine bilo je 6:6. Tada je Srbija pojačala igru, uspela je da se odvoji i uz mnogo muka sačuva prednost i pobedu 10:8. MVP turnira bio je izvanredni Andrija Prlainović.
Trfijumf u Barseloni
Delfini su bili na pobedničkom postolju i na EP u Barseloni 2018. Nije bilo teškoća do same završnice. U četvrfinalu je lako pobeđena Mađarska. Polufinale s Hrvatskom je bilo teže, ali su Ćuk u početku i Mandić na kraju sve rešavali i došlo se do pobede od 9:7. U finalu sa domaćinima, Španijom, bilo je dramatično. Mučila se Srbija i stigla do peterca. Na kraju je bilo 12:10 uz odlučujući gol Miloš Ćuka. Kapiten Filip Filipović je bio MVP turnira.
