Srpska atletika je u poslednjoj deceniji beležila odlične rezultate. Jedan od njih delo je Tatjane Jelače. Naša rekorderka u bacanju koplja rođena je 10. avgusta 1990. u Sremskoj Mitrovici. Takmičila se za Crvenu zvezdu. Najsjajnije trenutke u karijeri doživela je na Evropskom prvenstvu u Cirihu 2014. Tada je, nacionalnim rekordom 64,21 m, osvojila srebro.
S velikim optimizmom je otputovala na prvenstvo Evrope, ali o tome uopšte nije želela da govori. Kasnije je pričala kako je svu energiju iščekivanja čuvala u sebi i da je to, jednostavno, eksplodiralo na samom takmičenju. Koliko je taj rezultat bio dobar, govori da je oboren državni rekord, takođe u njenom vlasništvu bio 62,68, dakle 1,5 metar kraći. Postići najbolji rezultat u najvažnijem trenutku je odlika velikih takmičara, a Jelača je to, u tom trenutku, sigurno bila.
Posle prve serije (60,98) bila je treća, posle druge (60,51) peta, ali je u trećoj zablistala sa 62,31 i tada je bilo jasno da medalja ne može da joj izmakne. U petoj seriji je koplje letelo do rekorda, sjajnih 64,21 i u tom trenutku je bila prva. Ipak, izvanredna Čehinja Barbora Špotakova je odmah preuzela tron sa 64,41 i redosled se nije menjao. Te godine je proglašena za najbolju atletičarku Balkana.
Najbolji atletičar Balkana
Srbija je uvek imala vrsne bacače kugle. Asmir Kolašinac, rođen 15. oktobra 1984. u Skoplju, takmičeći se za Partizan, bio je zapaženi učesnik velikih takmičenja. Na EP na otvorenom osvojio je 2012. u Helsinkiju bronzanu medalju, a zatim je 2013. i 2015. bio osvajač odličja u dvorani. Prvo je u Geteborgu došao do zlata, da bi dve godine kasnije, u Pragu, bio drugi. Najbolji rezultat na SP je sedmo mesto u Pekingu 2015, dok je na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. takođe bio sedmi. Trener mu je bio Nikola Tomasović.
U Helsinkiju je, po hladnom vremenu i temperaturi od 12 stepeni, kugla iz ruke Asmira Kolašinca letela 20,36 metara. Bilo je to sjajno takmičenje. Kolašinac je počeo odlično sa 20,22 u prvoj seriji. U njoj je Nemac David Štorl bacio 21,19. U narednoj seriji se naš predstavnik popravio sa 20,36 da bi se konačan plasman odredio u trećoj. Tada je Holanđanin Rutger Smit postigao daljinu 20,55, a Štorl je bacio najbolji rezultat 21,58. Uspeh je Kolašinca promovisao u najboljeg atletičara Balkana 2012.
Imao je i dva izvanredna takmičenja u dvorani. U Geteborgu je 2013. dominirao od kvalifikacija. Tu je sa 20.31 imao najbolji rezultat. U finalu, pobednički hitac od 20,62 bacio je u četvrtoj seriji i tada mu je najvažnije bilo da se uspešno izbori sa pritiskom prvog favorita takmičenja. Dve godine posle Geteborga, Kolašinac je u finalu Evropskog prvenstva u dvorani, u Pragu, postigao bolji rezultat od pobedničkog iz 2013, ali 20,90 je bilo dovoljno za drugo mesto.
Iz Tokija i Đenove u velikane
Slobodan Branković i dalje je aktuelni rekorder na 100 i 400 metara. Rođen je 1. oktobra 1967. u Obrenovcu. U karijeri se takmičio za Partizan i Crvenu zvezdu, sa kojom je 1989. osvojio Kup šampiona.
Najveći uspeh je titula prvaka Evrope u Đenovi 1992. u dvorani. Tri godine ranije, takođe u dvorani, osvojio je četvrto mesto na SP u Budimpešti. Trenirali su ga Fahrudin Jahić i Ica Gergov. Odlične rezultate je postizao sa štafetom 4×400
. Na SP u Tokiju trčali su 2:59,95 i to je bio najbolji rezultat “bele” štafete.
Zanimljivo je da je pre takmičenja na dvoranskom EP u Đenovi imao problema sa slepim crevom i u poslednjem trenutku je dobio dozvolu da se takmiči. U kvalifikacijama je imao najbolji rezultat 46,85. Znao je da za finale mora da bude još brži. Tako je i bilo. U polufinalu je oborio rekord 46,23. Konačno finale. Dočekao ga je potpuno miran. Na 150 metara do cilja napada, prelazi u vođstvo i pobeđuje sa 46,33 ispred Italijana Nutija sa 46, 37 i Britanca Grindlija 46,70. Te godine je izabran za najboljeg sportistu Jugoslavije.ž
Milić prvi preko 21 metar
Vladimir Milić, bacač kugle, rođen je u Žegaru 23. oktobra 1955. Takmičio se za Crvenu zvezdu, trenirao ga je takođe vrsni bacač kugle Ivan Ivančić. U karijeri je bacao i disk. Ostaće zapamćen kao prvi atletičar koji je bacio kuglu preko 21 metra, tačno 21,19. Najveći uspeh je postigao 1982. na dvoranskom EP u Milanu. Osvojio je zlatnu medalju, dok je bronza pripala Jovanu Lazareviću.
Pre takmičenja u Milanu, Milić je sa 20,64 postavio dvoranski rekord Jugoslavije.
Jovan Lazarević rođen je 3. maja 1952. u Mudrikama, a takmičio se u bacanju kugle za Crvenu zvezdu i Partizan. Trenirao ga je Nikola Tomasović. Najveći uspeh mu je treće mesto na EP u dvorani 1982. u Milanu sa 19,65.
Na SP sa 45 godina
Ivan Ivančić bio je vrhunski bacač kugle i uspešni trener. Rođen je u Grabovici 6. decembra 1937, preminuo je u Zagrebu 28 avgusta 2014. Pune 24 godine se takmičio za Crvenu zvezdu i još nekoliko sezona za Partizan. Prvi je u Jugoslaviji bacio kuglu preko 19 metara, rekord mu je bio 19,86. Na prvom SP u Helsinkiju 1983. bio je najstariji učesnik, sa 45 godina i 244 dana. Bio je 12.
Najveći uspesi su mu dve bronzane medalje na EP u dvorani u Zindelfingenu 1980. i Budimpešti 1983.
Prva YU medalja
Jedan od najboljih jugoslovenskih srednjeprugaša rođen je 6. avgusta 1945. u Pince Marofu. Branio je boje Partizana do kraja karijere. Trenirao ga je Drago Štritof. Najveći uspeh je osvajanje bronze na prvom EP u dvorani. U Beču je u trci na 800 m bio treći u vremenu 1:51,9. Bila je to prva medalja za Jugoslaviju.
