Fudbalski velikani obeležili su prošli vek. Aleksandar Tirnanić Tirke, veliki jugoslovenski fudbaler i trener, član reprezentacije koja je blistala na prvom Svetskom prvenstvu u Urugvaju 193. rođen je 15. jula 1910. Preminuo je 13. decembra 1992. u Beogradu. U knjizi “Asovi veka” Mileta Kosa nalazi se sjajan tekst o Aleksandru Tirnaniću kao selektoru. Sledeći redovi su iz knjige.
Sastavio je 102 državne reprezentacije, bio je selektor na Svetskim prvenstvima u Švajcarskoj 1954. i Švedskoj 1958. i na Olimpijskim igrama u Londonu 1948, Helsinkiju 1952. i Rimu 1960. Prvu posleratnu utakmicu naša reprezentacija igra u Pragu 1946. Taj tim, koji je pobedio ČSSR (2:0), sastavio je Aleksandar Tirnanić. Kasnije, posle povlačenja Mikice Arsenijevića sa dužnosti amaterskog selektora, Tirke postaje savezni kapiten, jedini stručnjak koji će preko sto puta sastaviti najbolji tim Jugoslavije.
U timu sveta
Tirke je, navodi se, bio starovremenski selektor: nije od fudbala stvarao nauku, niti je igračima davao taktičke zadatke. Tražio je od njih samo jedno: da imaju stvaralački odnos prema fudbalu! Dao im je slobodu, insistirao na zalaganju, trčanju i hrabrosti. Aleksandar Tirnanić je bio selektor velikog senzibiliteta. Umeo je da oseti ne samo fudbalsko razumevanje, već i duhovno dopunjavanje igrača, da spoji sve te karike u čvrst, neraskidiv lanac. Igrači su ga voleli, opštio je s njima na jednostavan, fudbalski način. Dobro ih je osećao, a oni su njega razumeli. Bio je autoritet na veoma originalan način – jednostavnim prilazom igri i verom u izabranika…
Milutin Šoškić je pravi naslednik Vladimira Beare. Rođen 31. decembra 1937. u metohijskom selu Jablanica kod Peći. Jedan od najboljih golmana koje su Partizan i Jugoslavija imali. Za prvi tim “crno-belih” odigrao je 387 utakmica, za reprezentaciju Jugoslavije 50 puta je čuvao gol.
Tog 11. oktobra 1959. godine u Beogradu je gostovala mađarska reprezentacija. Na golu “plavih” bio je Vladimir Beara. Gosti su igrali sjajno, pobedili su (4:2), njihov centarfor Albert dao je Beari tri gola. U drugom poluvremenu selektor Tirnanić udovoljava zahtevu “velikog Vladimira”, koji rukama pokazuje da želi da bude zamenjen. Na scenu je stupio Milutin. Godinama je uža odbrana naše reprezentacije bila nepromenjena: Šoškić, Durković, Jusufi…
Šezdesetih godina Partizanove bebe su do te mere bile nadmoćne u našem prvenstvu, da su u pet sezona četiri puta bile šampioni, tri puta zaredom. Na golu je stajao kapiten Milutin Šoškić. Ta generacija “crno-belih” postigla je nezaboravan uspeh na međunarodnoj sceni – igrala je u finalu Kupa šampiona Evrope! Bilo je to u Briselu, 11. maja 1966. Pobedio je Real iz Madrida (2:1) posle Partizanovog vođstva (Vasović). Pre briselskog finala Šoškić je doživeo najveće priznanje: pozvan je u tim sveta na utakmicu Engleska – Ostatak sveta koja se igrala na Vembliju 1965, Jašin i Šoškić su branili po jedno poluvreme.
Ponos crveno-belih
Dragan Džajić spada među najbolje jugoslovenske fudbalere svih vremena. Rođen 30. maja 1946. u Ubu. Jedan od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Treća Zvezdina zvezda. Za Crvenu zvezdu je odigrao rekordnih 590 mečeva, postigao 287 golova (od toga 305 prvenstvenih mečeva i 113 golova). Za reprezentaciju je igrao ukupno 85 puta, a njegov rekord je oborio Savo Milošević oktobra 2004.
Za Crvenu zvezdu je debitovao 6. maja 1963. Već u narednoj 1963/64. sezoni, osvojio je prvu šampionsku titulu i postao predvodnik nove generacije koja je tri puta uzastopno (1968, 1969. i 1970) i još jednom 1973. osvajala titulu, četiri Kupa Jugoslavije i Srednjeevropski kup. U nacionalnom timu debitovao je 17. juna 1964. u Beogradu, u meču protiv Rumunije (1:2). Na Kupu nacija 1968. održanom u Italiji, Džajić je 5. juna u polufinalu, u meču protiv svetskih šampiona Engleza, golom u 86. minutu doneo Jugoslaviji plasman u finale. Protiv Italije u finalu, bio je strelac ali je susret završen 1:1. U ponovljenom je Italija pobedila 2:0. Učestvovao je na Svetskom šampionatu 1974. u Zapadnoj Nemačkoj.
Džajić je kao tehnički direktor Crvene zvezde tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, sa kojom se popeo na vrh Evrope maja 1991. osvojivši Kup evropskih šampiona, i sveta, kada je Crvena zvezda u nezvaničnom takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila Tojota kup, u decembru 1991. Fudbalski savez Srbije i Crne Gore ga je 2003. izabrao za najboljeg igrača države u proteklih 50 godina.
Igrao je na finalnom turniru Kupa nacija 1976. U susretima sa SR Nemačkom 2:4 i Holandijom 2:3 bio je strelac po jednog gola. Oprostio se, na “Marakani”, u duelu sa Argentinom.
Tajfun sa Karaburme
Iliju Petkovića su zvali tajfun sa Karaburme. Rođen je 22. septembra 1945. u Kninu, a preminuo u Beogradu 27. juna 2020.
Igračku karijeru počeo je u kninskom ligašu Dinari. U 19. godini je došao u Beograd. Postao je igrač OFK Beograda. Dres popularnih “romantičara” nosio je 16 sezona. U sezoni 1965/66. osvojio je trofej u Kupu. Za OFK Beograd odigrao je 417 utakmica i postigao 68 golova. Petković je tri godine, od 1973. do 1976. bio internacionalac. Igrao je za francuski Troa. Igrao je na finalnom turniru Kupa nacija u Rimu kada je osvojeno drugo mesto. Debitovao je protiv Francuske, u četvrtfinalu, u pobedi 5:1 učestvovao je sa dva pogotka. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj.
Super Piksi
Dragan Stojković Piksi, peta zvezda Crvene zvezde, rođen je 3. marta 1965. u Pasipoljani kraj Niša. U detinjstvu dobio nadimak Piksi, po aktuelnom crtanom filmu. Jedan je od poslednjih autentičnih plejmejkera sa ovih prostora. Bio je vrhunski tehničar, maštovit fudbaler i vrlo dobar strelac, ljubimac navijača. Postizao je vrlo efektne golove, iz kornera, sa velike udaljenosti, jednom rečju velemajstor fudbalske igre i jedan od najboljih srpskih fudbalera svih vremena. O njegovom životu napisano je sedam knjiga, koje su u Japanu prodate u osam miliona primeraka. Za Zvezdu je odigrao 159 zvaničnih utakmica i postigao 65 golova. Osvojio je dve šampionske titule 1988. i 1990. i jedan nacionalni kup 199. Tri puta uzastopno je proglašavan za najboljeg sportistu SC Crvena zvezda u izboru “Zvezdine revije”, od 1987. do 1989. godine, a dva puta za najboljeg fudbalera šampionata Jugoslavije 1988. i 1989. godine. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 84 utakmice i postigao 15 golova. Učestvovao je na svetskim prvenstvima 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj.
