Pravi mađioničar na fudbalskom terenu bio je Dragoslav Šekularac, legenda jugoslovenskog fudbala. Rođen je 30. novembra 1937. u Štipu, a umro 5. januara 2019. u Beogradu. Posle Rajka Mitića bio je druga zvezda Crvene zvezde.
Sa 17 godina igrao je za omladinsku, a sa 18 za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije. Spada u red naših najspektakularnijih igrača, izvanredan tehničar, popularan zbog obilja atraktivnih majstorija u igri.
Ponikao je u Crvenoj zvezdi 1955, do 5. juna 1966. odigrao ukupno 357 utakmica i postigao 119 golova. U dresu beogradskih crveno-belih pet puta je osvajao državno prvenstvo dok je 1959. trijumfovao u Kupu kad je u finalu pobeđen Partizan sa 3:1.
Najbolji u Čileu
Uz dve utakmice za mladu (1955-1956) i osam (uz dva gola) za omladinsku ekipu (1954-1956), Šekularac je odigrao i 41 meč za reprezentaciju Jugoslavije za koju je postigao šest golova. Debitovao je 30. septembra 1956. protiv Čehoslovačke (1:2) u Beogradu, a od nacionalnog dresa oprostio se 2. juna 1966. protiv Bugarske (0:2) takođe u Beogradu. Učestvovao je na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu, a 1958. i 1962. igrao je na svetskim prvenstvima u Švedskoj i Čileu. Dok je u Švedskoj igrao na prve dve utakmice (protiv Francuske i Paragvaja), četiri godine kasnije u Čileu odigrao je svih šest mečeva i, prema mnogim ocenama, bio je među najboljim igračima celog prvenstva. U nizu utakmica koje je odigrao za reprezentaciju, posebno je zapamćena ona 11. maja 1958. protiv Engleske (5:0) u Beogradu na kojoj je u navalnom triju s Milutinovićem i Veselinovićem, pružio jednu od svojih najboljih partija u nacionalnom timu.
Golgeter svetske klase bio je Milan Galić. Rođen je 8. marta 1938. u Starom Đurđevu (Temerin), a preminuo je 13. septembra 2014. u Beogradu. Ponikao u zrenjaninskom Proleteru, afirmisao se u Partizanu, nastavio karijeru u Standardu iz Liježa, a završio u Remsu. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 51 utakmicu i postigao 37 golova, samo jedan pogodak manje od Stjepana Bobeka. Debitovao je u kvalifikacijama za prvi Kup evropskih nacija protiv Bugarske. Postigao je gol u 27. sekundi i u zvaničnim dokumentima FS Jugoslavije zapisano je da je to “najbrži” gol dat za naš nacionalni tim. U dresu Partizana odigrao je ukupno 281 utakmicu i postigao 165 golova. Osvojio je četiri titule.
Na olimpijskom turniru u Italiji bio je kapiten. Sa ukupno sedam pogodaka, sa Dancem Nilsenom bio je najbolji strelac turnira. U finalu, protiv Danaca, već u prvom minutu igre, postigao je vodeći gol, ali je u 38. minutu isključen. Umesto, njega, na kapitensko postolje, da primi pehar, popeo se Bora Kostić.
Partizanova beba
Kostić je, inače, bio jedan od najboljih naših strelaca svih vremena. Rođen je 14. juna 1930. u Obrenovcu, a umro je 10. januara 2011. u Beogradu. Bio je izraziti levak, imao je veoma snažan udarac i davao je golove iz daljine mnogih poznatim golmanima. Sa 158 pogodaka na prvenstvenim utakmicama nalazi se na trećem mestu (iza Santrača 218 i Bajevića sa 164 gola) liste golgetera.
Karijeru je počeo u obrenovačkom Radničkom. U beogradsku Crvenu zvezdu, u kojoj je proslavio, došao je sa 20 godina i pune tri godine čekao da postane standardni prvotimac. Za 14 godina odigrao je ukupno 58 utakmica i postigao 539 golova. Osvojio je sedam šampionskih titula i tri kupa.
Fahrudin Jusufi je preteča modernog beka. Rođen je 8. decembra 1939. u selu Zli Potok kod Dragaša, a umro 9. avgusta 2019. u Beogradu. Pripadao je čuvenoj generaciji Partizanovih beba s kojom je osvojio četiri šampionske titule. Igrao je u finalu Kupa šampiona Evrope 1966. protiv Reala u Briselu (1:2). Za plave je debitovao u Tel Avivu 1957, igrajući za olimpijsku selekciju. Odigrao je sve kvalifikacione utakmice, rčaunajući i one na olimpijskom turniru u Rimu i Napulju, ukupno deset, kada je naša reprezentacija osvojila prvu i jedinu zlatnu olimpijsku medalju. U Kupu nacija Evrope igrao je u finalu protiv reprezentacije ŠSR-a (1:2) u Parizu 1960. Jusufi je na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. igrao izvrsno i uz Dragoslava Šekularca i Milana Galića bio naš najbolji igrač.
Zatresao mrežu Lava Jašina
U finalu prvog Kupa evropskih nacija 1960. protiv SSSR-a (1:2) u Parizu, Milan Galić je zatresao mrežu legendarnog Lava Jašina, ali je trofej, posle produžetak, ipak pripao SSSR-u. Na Svetsklom prvenstvu 1962. u Čileu, na kome je naš time osvojio četvrto mesto, Galić je igrao vrhunski i postigao tri gola.
Utakmica za Skoplje
Bora Kostić je odigrao je 33 utakmice za reprezentaciju i postigao 26 golova. Debitovao je 9. septembra protiv Indonezije (4:2) u Beogradu, postigavši prvi pogodak, a oproštajnu utakmicu odigrao je 23. septembra 1964. protiv selekcije UEFA (2:7) u korist obnove Skoplja, a na kojoj je postigao prvi gol za Jugoslaviju.
Kao kapiten je učestvovao na finalnom turniru prvog Kupa nacija Evrope 1960. u Parizu, gde je doživeo poraz u finalu protiv SSSR-a 1:2. Igrao je i na olimpijskom turniru iste godine u Rimu na kome je naša reprezentacija osvojila zlatnu medalju.
