Fudbaleri Jugoslavije ostvarili su grandiozne uspehe na Olimpijskim igrama. U Londonu 1948, Helinskiju 1952. i Melburnu 1956. osvojili su srebro, u Rimu 1960. okitili su zlatom, na OI u Los Anđelesu zaslužili su bronzu. Srebrnim medaljama mogli su da se pohvale na prvenstvima Evrope u Parizu 1960. i Rimu 1968. godine.
Trijumf na Olimpijadi u italijanskoj prestonici izborili su pobedivši Dansku u finalu sa 3:1. U jugoslovenskoj reprezentaciji bili su: Milutin Šoškić, Vladimir Durković, Fahrudin Jusufi, Ante Žanetić, Novak Roganović, Željko Perušić, Andrija Maravić, Tonmsilav Knez, Milan Galić, Borivoje Kostić, Silvester Takač, Velimir Sombolac, Blagoje Vidinić, Aleksandar Kozlina, Željko Matuš, Zvonko Bego. Selektor je bio legendarni Aleksandar Tirnanić.
Prva Zvezdina zvezda
Nemoguće je pomenuti sve asove najvažnije sporedne stvari na svetu. Među njima je Rajko Mitić, čovek po kojem stadion Crvene zvezde nosi ime. Rođen je 19. novembra 1922. u selu Dol kod Bele Palanke, a umro je 29. marta 2008. u Beogradu.
Bio je igrač Crvene zvezde, poštovan i voljen u celoj zemlji. Bio je slavljen kao nezaboravni kapiten crveno-belih i jedan od najboljih igrača i strelaca reprezentacije, prva Zvezdina zvezda. Od osnivanja ovog kluba, 4. marta 1945, bio je njen prvi kapiten.
Ovaj dres je nosio u 14 sezona. Odigrao je 572 utakmice i postigao 262 gola. Osvojio je pet titula i četiri kupa. Debitovao je na prvoj međudržavnoj utakmici posle Drugog svetskog rata, 9. maja 1946. protiv Čehoslovačke (2:0) u Pragu. U ovom susretu je postigao i prvi od 32 gola za reprezentaciju. Učestvovao je na dva olimpijska turnira – 1048. u Londonu i 1952. u Finskoj i oba puta osvojio drugo mesto. Bio je i kapiten legendarnog olimpijskog tima iz Finske koji je na svih šest utakmica igrao u istom sastavu: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec. Igrao je na dva svetska prvenstva, 1950. u Brazilu i 1954. u Švajcarskoj. Od 23. aprila do 18. novembra 1970. kao selektor sastavio je 34 jugoslovenske reprezentacije. Najveći uspeh postigao je u Kupu nacija 1968. na kome je naš tim osvojio titulu vicešampiona Evrope.
Udarac petom
Stjepana Bobeka zovu maestrom u kopačkama. Rođen je 3. decembra 1923. u Zagrebu, a umro je 22. avgusta 2010. u Beogradu. Spada u plejadu najboljih igrača koje smo ikad imali. Još je strelac – rekorder u reprezentaciji sa 38 golova. Bio je rođeni solista. Imao je nezaboravne tehničke finese – umirivanje lopte vrhom kopačke, zatim “rolanje” i udarac petom koji su mnogi kopirali, propuštanje lopte, varke telom prilikom driblinga.
Za Partizan je odigrao 466 utakmica i postigao rekordnih 413 golova. Kao prvi na listi najboljih strelaca reprezentacije Jugoslavije sa 38 golova (Galić 37, Savo Milošević 37, Blagoje Marjanović 36, Mitić 32 gola…), Bobek drži još jedan rekord. U neprekidnom nizu odigrao je 44 utakmice za državni tim. Osvojio je dva prvenstva, četiri kupa Jugoslavije. Za nacionalni tim odigrao je 43 utakmice i postigao rekordnih 38 golova. Debitovao je na prvoj utakmici najboljeg tima nove Jugoslavije 9. maja 1946. u prijateljskom susretu protiv Čehoslovačke (2:0).
Učestvovao je na olimpijskim fudbalskim turnirima 1948. u Londonu i 1952. u Finskoj, osvojivši oba puta srebrne medalje. Na prvom turniru na svakoj od četiri utakmice, postizao je po jedan gol, a 1952. posebno je briljirao na obe utakmice protiv SSSR (5: 5 i 3:1), na kojima je takođe po jednom zatresao mrežu. Učestvovao je i na dva svetska prvenstva, 1950. u Brazilu i 1954. u Švajcarskoj. Od dresa sa državnim grbom oprostio se 16. septembra 1956. u susretu protiv Mađarske (1:3) u Beogradu. Polovinom 1960. postao je trener Partizana i tri sezone uzastopno (1960-1963) osvajao titulu državnog prvaka.
Grande Vladimir među stativama
Vladimir Beara je jedan od naših najboljih golmana svih vremena. Rođen je 2. novembra 1928. u Zelovu pored Splita, a preminuo je 11. avgusta 2014. u Splitu. Branio je mreže Hajduka i Crvene zvezde, a potom je bio golman u Nemačkoj. Čuvao je i gol selekcije Evrope. Imao je spektakularne intervencije, eleganciju pokreta, skokove koji su osvajali lepotom, a nadasve je bio poznat po munjevitim reakcijama. Dres reprezentacije nosio je 59 puta. Učestvovao je dva svetska prvenstva, 1954. i 1958, pri čemu je 1950. takođe bio član reprezentacije, ali kao rezerva Mrkušiću nije odigrao nijednu utakmicu. Bio je u čuvenom olimpijskom timu iz Finske. Ostaće u istoriji upisano da je u finalu protiv Mađarske (0:2) u Helsinkiju odbranio jedanaesterac slavnog Ferenca Puškaša.
Čekanje dugo 24 godine
Na petu olimpijsku medalju čekalo se 24 godine. U lakoj grupi pobeđeni su Kamerun, Kanada i Irak. Jedan od favorita OI SR Nemačka je deklarisana sa 5:2 uz tri pogotka Cvetkovića, najboljeg strelca turnira. U polufinalu je Jugoslavija u produžetku izgubila od Francuske 4:2 bez dvojice isključenih igrača Nikolića i Cvetkovića. Za bronzu je pobeđena Italija (2:1).
